Šta ću, takav sam, ne mogu da budem ni gori ni bolji. Konačno prihvatanje sudbine i kompromisa sa istom.
Donosi mir u duši i vraća srce na mesto. Ponovo si svoj.
Fak jea.
- Vidi ovako, ja ću tebe da ženim, a ti kako hoćeš, ostani ili idi, uradi onako kako osećaš da treba. No, znaj, neću patiti ako odeš, ako pak ostaneš, daću ti sve što imam, umem i znam. Dobro za dobro, biće ti uzvraćeno.
- Hmm pa ne znam, nisi baš neki primerak..
- Šta ću, takvog me majka rodila.. Da se ne lažemo, nisi ti neka.. Sabijaš vodku, čuriš crveni Winston i imaš po veliki odmor izmedju zuba.. da ne pominjem očajno loše dupište i nikakve grudi.. Bože, čekaj bre, stani malo, šta ja radim ovo?!
- Nema sad, obeć'o si! Nemoj da mi zameriš, pa neću ni ja tebi..
- Dobro, ajde.. Imamo dogovor..
