Pesma iz Prvog svetskog rata nastala u čast srpskih vojnika koji su se povlačili preko Albanije. Kompozitor je izgleda ili imao izrazen osećaj za sarkazam ili je stvarno verovao da je njima, gladnim, promrzlim i žednima baš bilo do neprijateljskog austrougarskog valcera.
Ja nemam ništa protiv valcera, bio je veoma popularan u to vreme. Samo mi je čudna ideja da se jedna vojska povlači uz muziku vojske koja je progoni. Osim ako su ih Austrougari jurili igrajući moravac. To bi bilo fer, ali i pogubno po srpsku vojsku jer moravac može da se igra pravolinijski u jasno određenom smeru i njime i možeš nekoga da stigneš a valcer ide levo-napred-desno-nazad pa bi se vrteli u krug, tačnije u kvadrat.
Прeлепа песма која би свакоме натерала по неку сузу и која се данас врло често чује од стране полуписмених пијаних сељачина на пијанкама уз Цецу, Карлеушу, Милета Китића и остале дроља и будале.
Моје лично мишљење је да свако ко на такав или било какав други начин омаловажава ту песму и те јунаке треба да буде набијен на неомашћен глогов колац. Морамо макар мало поштовања да имамо према нашим прецима (што би чича Ђорђе рекао - нема куће која није дала Солунца) који су дали своје животе да би ми данас били ту где јесмо.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.