Faza u životu mnogih muškaraca, za kojom obično sledi faza "domaćina". Javlja se obično kod nižeobrazovanih ljudi, mada nije retkost sresti ni visokoobrazovanog tečovana (u daljem tekstu – “emancipovaniji tečovan”). Veoma je česta pojava na našim prostorima. Glavne karakteristike jednog tečovana su sledeće:
1. Razdoblje - Faza "tečovana" počinje najranije u ranim dvadesetim godinama života, i traje sve do poznih tridesetih, kada se obično (ali ne i obavezno) prelazi u fazu "domaćina". Radi se obično o mladim muževima i očevima, mada nije ništa čudno sresti tečovana neženju.
2. Kolotečina - Odsustvo bilo kakve ambicije je glavna karakteristika jednog tečovana, koji se uglavnom zadovoljava kakvim-takvim nižezahtevnim stabilnijim poslom sa malo ili nimalo poverene mu odgovornosti, sa što više neradnih dana u vreme državnih i verskih praznika, velikim prostorom za nerad i zabušavanje - po mogućstvu, srednje plaćeni stalni radni odnos u državnoj upravi ili lokalnoj samoupravi. Posao u privatnom sektoru se prihvata samo ukoliko nema mogućnosti za ulazak u javni sektor, a niko od bližih srodnika nije u mogućnosti da ga izdržava. Promena ili (ne daj Bože) gubitak posla se smatraju užasnim stresom i katastrofalnim turbulencijama u životu jednog tečovana, koji ovaj uporno nastoji da održi u jednoj što je više moguće ravnoj liniji.
3. Spoljašnjost - Fizički izgled jednog tečovana je lako prepoznatljiv - obavezni višak kilograma (najčešće u vidu trudničkog stomaka, gabaritne karoserije, ultra mekanog podvaljka i sl.), neuredna brada, pogled bez oštrine, jedan opšti osećaj zapuštenosti. Casual varijantu odevanja predstavljaju majica bez rukava (popularna „siledžika“), šorts šuškavac i kineske „abidas“ papuče (kod emancipovanijih tečovana – sportske sandale iste marke), dok svečanija varijanta obuhvata sportske široke pantalone (bitno je da ne stežu) i široku košulju raskopčanu do trećeg dugmeta. „Lepša polovina“ jednog prosečnog tečovana ima veoma slične karakteristike po pitanju stasa, izgleda i odevanja, mada može biti i drugačije.
4. Hobi i interesovanja – Prosečni tečovan svoje slobodno vreme najrađe provodi „čačkajući“ oko automobila (ili bespotrebno perući isti, naročito na topao dan), idući na pecanje nedeljom u zoru (najčešće u društvu drugih tečovana), trošeći velike količine alkohola (najčešće piva) u društvu drugih tečovana na gajbicama ispred lokalnog dragstora (emancipovaniji tečovani u ovu svrhu koriste najbližu birtiju), cepajući drva ispred kuće sa prijateljima tečovanima, idući sa „lepšom polovinom“ u posetu rođacima, prijateljima ili kumovima (koji su, takođe, obavezno i sami tečovani), sa kojima se priča uglavnom o polovnim automobilima, četvrtoj škotskoj fudbalskoj ligi, ili politici. Na letovanje (koje obavezno podrazumeva „paradajz turizam“) se ide na Vlasinsko jezero, Ohrid, u Crnu Goru ili Grčku (važi samo za emancipovanije tečovane), dok su putovanja na selo „kod svojih“ redovna aktivnost koja se upražnjava barem dvaput mesečno. Svaka dalja destinacija (osim ako je u pitanju „tečovan-gastarbajter), kao i aktivnost drugog tipa (poseta muzeju, bioskopu, galeriji, koncertima, muzičkim i filmskim festivalima i sl.) ne dolazi u obzir. Omiljeni događaji u životu svakog tečovana su krsne slave, litije, svadbe, ispraćaji u vojsku, dečiji rođendani, mladenci, seoski i gradski vašari a, u nedostatku drugog, i parastosi i zadušnice.
5. Porodica – Prosečni tečovan je oženjen ženskom osobom sličnog ili nižeg obrazovnog nivoa, od koje očekuje da pre svega bude majka, domaćica i supruga, a ako nađe vremena, može imati i neki posao, a koja se uglavnom ne buni protiv ovakve perspektive. Obično ima znatni višak kilograma, neurednu kosu i godinama nepromenjenu frizuru. Deca vrlo često naslede mnoge osobine svog oca, ali to ne mora biti slučaj. U domu jednog tečovana najčešće, zajedno s njim, žive i njegovi roditelji, brat (često i sa svojom porodicom), neudata sestra, baba, deda, ili barem neka od ovih lica. Porodici tečovan pridaje veliki značaj, budući da ona zahvata oko 90% njegovog socijalnog života. Omiljena porodična aktivnost jednog tečovana je kolektivno večernje gledanje televizije (obavezno je u pitanju neki porodični kviz, 125. put reprizirana serija Siniše Pavića, Grand parada a, od skora, i rijaliti šou).
6. Automobil – Obično je u pitanju neki strani model s početka 80-ih (za koji tvrdi da ide kao nov, da jedva da je šta prešao, kao i da troši kao upaljač, ignorišući očigledno poodmaklu koroziju na blatobranima, kao i činjenicu da ga barem jednog mesečno vozi kod automehaničara zbog sitnijih ili krupnijih popravki), ili je neki od modela „Zastavinih“ vozila, mada je primetno znatno podmlađivanje automobila prosečnog tečovana otkad je država ukinula zabranu uvoza starih vozila sa zapada. Kakav je da je, mora ga imati, jer će se u protivnom osećati inferiorno u društvu drugih, „motorizovanih“ tečovana.
7. Politička orijentacija – Prosečni tečovan obožava da se bavi politikom. Neretko je i član neke partije, ili barem glasa za neku od partija. Uglavnom su u pitanju narodnjački orijentisane, kozervativne, desno usmerene partije, mada nije retkost ni da podržava neku od umerenije orijentisanih partija na vlasti, naročito ako je preko nje došao da posla. Liberalnije varijante ne dolaze u obzir.
. . .
Disclaimer: Idejni tvorac termina „tečovan“ je Milan Kostić iz Leskovca.
