
''Телал'' је реч турског порекла и значи ''гласник, весник''. Некада је у Србији занимање телала подразумевало заосталу будалу са добошом која би, ударајући у исти из све снаге, народу најчешће објављивала ко ће, када и где бити натакнут на колац, обешен или стрељан ( у зависности, разуме се, од историјског раздобља ). Данас се, пак, глагол ''телалити'' у српском сленгу користи у нешто другачијем контексту...
- Жено, држи ме, убићу нам сина!
- Јел' видиш шта ја сваки пут доживљавам на родитељском! Јел' опет псовао мајку професорки француског??!!
- Море, боље да је то урадио него ово!
- Па, говори, црни човече, шта се догодило, Бог те јеб'о да те јеб'о!
- Твој дебилни син је телалио по целој школи да му je умрла тетка из Америке и да је наследио милионе долара!
- Али...али...то није истина!
- Реци то родитељима његових другова из разреда! Сви ме редом молили за зајам и још честитали притом...!
- Ти га држи, ја одох по шибу...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
bolje da si ubacio neki ruralni primjer, sa vučinom i jaglikom kako razgovaraju preko đece jer je, zaboga, degute direktno pričati +++ :)
Bravo profo! +++
Ne znam ja takve pisat :)))