Gađati nečim džumaru koja u sred noći laje bez prestanka ispod tvog prozora i ne da ti da spavaš.
- Matori što izgledaš tako k'o podgrejan leš?
- Celu noć sam ter'o kera, spava mi se, samo što ne padnem na nos.
- Opa švalerčino. E pa, posle jebanja, nema kajanja. Izdrži sad.
- Kakvog jebanja?
- Pa jel reče ti da si ter'o kera?
- Ma idi bre, kamo sreće da je bilo tako nešto. Neka džukela mi lajala ispod prozora celu noć, pa sam je gađ'o sa svim i svačim da je oteram, izlazio sam i napolje, ali pobegne ker i onda se opet vrati da laje. Odlepio sam.
Arhaičan izraz koji označava ponašanje specifično za naše krajeve i teško shvatljivo zapadnim kulturama. Odnosi se na trenutak kada lola nakon šenlučenja i lumpovanja u kafani, reši da ugodi svom ćeifu do kraja, pa plati svirce da ga prate do kuće. Lola ide napred, dignutih ruku i naherena šešira, a svirci za njim sitno pletući na tamburicama.
Blesaviti se, ugadjati svojoj volji.
Fraza koja se najčešće može čuti od strane starijeg dela muške populacije u trenutku kada staje u odbranu mladog mužijaka u kući. Verovatno poučeni osećanjem nedostatka slobode u svojoj mladosti, sada već stara garda mužijaka postavlja štit kojim brani mladunca od rafalne paljbe najbližih ukućana koji se vode geslom:'' A mustaći- a ženidba!''
Jebi ga, mladunac k'o svaki mladunac, vremenom pronadje stanje nirvane u kafanskom dimu i dnu čaše, a tako se ne ponaša razumno čeljade i budući domaćin. Ne može on da juri sojke po selu, pa šta će, pobogu, ispasti od njega? Drvo se savija dok je mlado, gvoždje se kuje dok je vruće, te stoga valja oštro sa mladuncem da, ne daj Bože, ne zastrani i ne oženi se. E u tom trenutku nastupaju, gore pomenuti, heroji iz senke koji familiju urazume, a mladom junoši kupe još malo mira i spokoja u mladosti.
Elem, valja napomenuti da ni tolerisanje teranja kera ne traje večno. Negde oko 26-te godine i heroji odbrane staju na stranu familije, pritiskajući mladunče da se skući i osnuje porodicu. On je ipak naslednik, čuvar loze, ugarak u kaminu zbog kog će se još dugo dimiti odžak na kući. U redu, izrktao se, proterao kera, video i prošao, ali sad mu je vreme da počne da razmišlja ozbiljno.
Radovan, otac: Savka! 'De je onaj mamlaz?!
Savka, majka: Spava dete, kasno došao noćas.
Radovan: Uh sunce mu neradničko jebem, 12 sati, on još spava.
Deda: Šta je Radovane, šta se dereš koji kurac krasni?
Radovan: Šta šta se derem? Ona konjina još uvek spava! U dvajes' drugu zaš'o , noću ili juri sojke ili je ispod stola, a preko dana ispod ćebeta!
Deda: 'Ajde bre, ostavi dete. Nek' malo protera kera. Kad će akl neće sad?
Radovan: Ma daću ja kera i tebi i njemu, znaš?! Ja sam bre u tim godina...
Deda: Jao, Radovane, ne serendaj, života ti! Otac sam ti, znam ja šta si TI radio u njegovim godinama. Te priče možeš deci da pričaš, meni ne. Ako se dobro sećam, a sećam se, njegovih si godina bio kad te Savkin Stojan vijao vilom po selu. Sećaš se? Onomad kad vas uhvatio na gomili u senu?
:Savki se u tom trenutku pojavi zagonetni osmeh na licu, ali bez komentara i pomalo zamišljeno nastavi da pere sudove:
Radovan: To je drugo...
Deda: Po čemu života ti? 'Ajde ne baljezgaj više! Ima vremena, oženiće se on, ljubi ga deda. Aj' sad, pali traktor didemo da oremo, javili kišu.
Do jaja se provoditi.
x>Alo
y>De si matori! Ocemo se nadjemo vecereas da proteramo kera!?
