Prvi korak ka ludilu, životinjski instikt koji se ne da zadržati. Mišići se stežu i budu tvrdi kao hleb za pravljenje mrvica, nema više te sile koja ga može zaustaviti. Oči zakrvare brže nego što ijedna žena može da uradi dok je dobila. Mozak potpuno zatupi, dokle god vidi metu neće stati dok ne uradi ono što je hteo, pa makar crk'o. To je jedan cilj koji vodi bes, što na umu to na drumu: Uništiti.
(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)
Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje.
Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...
Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem?
Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju.
Avatar: Auuu...
On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.
Avatar: Drž' Grmalja!
Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.
Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te!
Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.
Grmalj: Izvinte ljudi, ja...
Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.
