Situacija u kojoj zajebancijom odgovarate na zajebanciju a vaš sagovornik to ne kapira jer se trudite da delujete što ozbiljnije. Kad ukapira i pita da ga možda ne zajebavate, odgovor je da je prvi počeo.
2005. Administrativna granica sa Kosovom, Merdare. Sreću se Srbin, policajac koji je izbegao u Kuršumliju iz Kosova Polja i Šiptar iz Kosova Polja koji sa advokatom iz Niša pregovara o kupovini stana u Prištini.
Polciajac: E komšo, otkud ti?Šiptar: Evo komšo, da kupim stan, pa došo da donesem pare. Ti kako si?
Policajac: Ma ne pitaj, evo me ovde, porodica u kolektivnom centru a ti se šetaš slobodno. Ovo je pravna država, možeš i do Niša da odeš, niko ti neće ništa!
Šiptar: Ne komšo, plašim! Da me kolju!
Policajac: Ma jok komšo, niko ti neće ništa, nije ovo ko kod vas. Ja da dodjem u Kosovo Polje odma bi me ubili.
Šiptar: Ne komšo tako mi boga. Da dodješ kod mene, ja da te gostim, da pijemo kafu i cigar, ja ti garantujem bezbednost, moj gost da budeš, iha!
Policajac: Komšo, jel ti to mene zajebavaš?
Šiptar: Komšo, ti si prvi počeo!
