Neobično, ali ovu rečenicu treba shvatati baš suprotno. To je poslednja nada jednog lažova. Koristi se u slučaju kada i sam shvata da mu priča ne pije vode.
lik 1: Ej nećeš verovati šta se desilo!
lik 2: Šta se desilo(već prevrće očima)?
lik 1(u dahu): Znaš onu malu Marinu? Evo pre pola sata tu kod pekare se karala na haubi sa nekom dvojicom.
lik 2: Je l' si ti siguran da se to baš desilo?
lik 1: Ma da, 100%.
lik 2: A ti si to video svojim očima?
lik 1: Da!
lik 2: A šta ako sam ja video Marinu sa kevom kod bioskopa baš pre nekih pola sata?
lik 1: Pa dobro, nisam baš ja to video. U stvari, tako su mi rekli. Onda si ti verovatno u pravu, ti znaš da je tebe ne bih lagao.
lik 2: Ma naravno da znam. E a...
lik 1(prekida ga): Ej brate, moram da palim, u nekoj sam žurbi(u žurbi da ne dođe do pitanja ko mu je rekao).
