Ovde pevač pati za nekom savrsenom devojkom koja ga je mnogo volela i koja mu je srce celo dala. Sa dva srca ga je ljubila, u krevetu mu se cela predala.
Ali, jebiga, on ju je prevario jer je bio švalerčina, kako i sam priznaje... nesvestan greške koju čini.
Posle sedme, osme ribe- taj jedan vikend mu je bio dovoljan da shvati šta je izgubio.
I dok on tako pati, i traži utehu u horizontalnim i vertikalnim usnama bezbroj devojaka koje su, usput, mnogo lepše od nje, sećanje na pravu ljubav ga ubija. Dok on tako menja jedanaestu ili koju bese, ne zna tačno jer je od muke prestao da broji, oči njegove (ne)sudjene mu nedaju mira.
Sve te strastvene ribe koje su mu se cele predale, dušu dale, samo su mu krevet grejale i kredu trošile. Ne znače mu ni pola koliko samo jedan zagrljaj svoje jedine ljubavi, koja je sada, kako se priča, srećna sa drugim... Eh...
