U svakoj zgradi postoje neki neobični tipovi komšija: sitni lopov, baba veštica, matorac drukara, pijanac i uz to veliki ljubitelj narodnjaka, baba sa jednom nogom u grobu, cigani, klinci iz komšiluka itd. Svako će u svojoj okolini prepoznati bar jednu ovakvu osobu. Ima i prosečnih ljudi, ali oni se ne ističu kao dole navedeni.
Sitni lopov :
čovek koji preko dana preprodaje švercovanu robu na buvljaku, a noću prespaja žice od telefona i zove Ameriku i Aziju, i koristi tuđu struju, a onda sve vrati na svoje mesto da niko ništa ne primeti... bar dok mu ne stignu računi.Pijanac i uživalac narodnjaka:
Gavra iz prizemlja. Niko se ne seća kad je taj čovek zadnji put viđen trezan. Obično odvali Sanju Maletić do daske (ono - treba mi neko malo mlađiiiii...), a kad je baš mortus onda sluša četničke pesme. Svakih 10 minuta izbaci po jednu praznu dvolitru kroz prozor, a povremeno se i začuje plač žene koju gađa pikslom jer mu se obraća dok je u sevdahu.Klinke iz komšiluka i poneki ženski petko:
Okupe ispred zgrade i puštaju narodnjake na mobilnom, a onda smišljaju svoju koreografiju od 1719 pokreta koju uvek u roku od 2 minuta zaborave pa smišljaju opet i tako dok ih keva ne pozove jer su im došli gosti ili moraju da ručaju... Maštaju o karijeri uspešne pevaljke, a Seka Aleksić im je najveća carica.Baba veštica - expert za vlašku magiju:
Pojavi se u dugim muškim gaćama na terasi i počne da teroriše decu iz komšiluka, jer se, možete misliti, igraju ispred zgrade i galame u 12h popodne, pa ona jadna ne može da spava ( a ustala je u 6h ujutru, ko da je neko ter'o). Poliva ih vodom, dere se, preti da će zvati ″miliciju″, kune i psuje i vezuje crne marame za drveće. Ko će znati šta joj to predstavlja!Matorac drukara - danguba:
Nadrndani penzioner koji non-stop visi na prozoru, sve vidi i čuje, sve zna. Šta god da se desilo u ulici, on je bio očevidac: kad su cigani ukrali šaht, kad je Vasin mali zapalio kontejner... Obožava da koristi Hilti u 7h ujutru kada svi normalni spavaju.Baba sa jednom nogom u grobu:
Ta žena umire već 15 godina. Uvek me sva čupava i ispijena presretne na hodniku i pita da joj usput kupim i lekove ″od pritiska″ i mast za reumu, jer ima predosećaj da će ovaj put stvarno da umre. Uvek mi taj njen ″predosećaj″ nametne neku grižu savesti i ja joj kupim proklete lekove! Zanimljivo je to da mi uvek da tačno onoliko koliko lekovi koštaju ( da slučajno sebi nešto ne kupim za kusur...eee zna baba foru).
