Elegancija sa pet brzina. Najbolji topdžija svih vremena. Čovjek čije se ime pretvaralo u huk Hajberija i gostima tjeralo jezu niz kičmu. Davne 1999. magnet za talente u ljudskom obliku Arsen Venger ga je doveo iz Juventusa i ovaj vižljasti momčić je našao dom. Stao na centar terena i rekao : „Moje kraljevstvo seže do oboda ovih tribina“.
Nije krenulo baš najbolje, ali je stari vuk Arsen imao strpljenja dok Anri nije uhvatio zalet. A onda, kad je uhvatio zalet, kao kroz čitavu karijeru niko nije mogao da ga stigne. Imao je sve, brzinu, dribling, ideju, dušu, kompletan igrač. Mag. I gospodin. Tako je elegantno izgledao na terenu da bi mu pozavidio i najveći engleski džentlmen. Dribling nije atraktivan kao Ronaldinjov, onaj dječački, već odmjeren , zreo, gospodski, jednako ubojit, taman koliko treba.
Mili Bože kad uzme loptu na centru pa se sjuri lijevom stranom prema kaznenom prostoru, naniže par igrača, i onda magija... dođe na ivicu šesnaesterca i odjseče loptu u gornji lijevi ugao. Golman svojom paradom samo uljepša prizor. Trejdmark.
Bio je toliko brz da mi se uvijek činilo da ostali igrači stoje u mjestu dok on juri kraj njih. Izgledalo je kao da ne dotiče zemlju, veća elegancija nego primabalerine maksime teatra „Boljšoj“, Svetlane Zaharove. Uhvatiti njega bilo je kao uhvatiti srndaća kapitalca. Pravi trofej. Sve je ličilo na video igricu u kojoj je on zadnji glavni, baš u skladu sa tadašnjim sponzorom Arsenala kompanijom „SEGA“. Osvojio je sve što se osvojiti moglo. I jedina mrlja ovom džentlmenu u karijeri je ruka protiv Irske u kvalifikacijama za svjetsko prvenstvo. Ali jebeš ga, i to je čar fudbala, pa i jedan Maradona je imao Božiju ruku pa je heroj. Bili je ili oni ili mi, i on je napravio izbor. Nikad nije dobio zlatnu loptu, ali je zato dobio Kanavaro jeb'o mu pas mater i onome k'o je dade odbrambenom igraču.
A onda je odlučio da malo vidi svijeta mimo sumornog Londona. Od tad Venger traži novog kralja, novog Anrija, vrte se igrači, talentovani, dobri, ali ovakav blagoslov te pomiluje samo jednom u životu. Ponekad u pauzama američke lige , vrati se iz legende, čisto da djeca koju Venger sada trenira povjeruju u bajku o kralju sa Hajberija. Da je postojao neko ko se mogao suprotstaviti Crvenim Đavolima, i da je u Londonu gazda bio Topdžija a ne onaj plavi pandur sa Stamford Bridža. Da vide da još uvijek postoji i da je nekada vladao, i da će možda opet zagrmiti čuveni topovi, ovaj put sa Emirejtsa. Da je moguće da ponovo ovladaju fudbalskim bojilištima u Engleskoj.
Jedini Francuz kojem se London predao bez zrna baruta.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
+ mrljo ali nije baš da je Arsen tu bio preterano promućuran lovac na talente. Doveo ga za surove pare, potpuno formiranog iz Juventusa, kao što je tada i radio stalno i tada je jedino i osvajao nešto.
+++
Jebati ga, ne sjecam se, znam samo da je iz Juvea dosao, al ovako mi malo romanticnije
Kako god, napisano je odlično i dobar je to omaž (izvinjavam se unapred zbog ove reči, nije u pitanju provokacija) jednoj legendi.
Fala vi
@Johnny Kurajber
U to vreme je u Juventusu bio rezerva. Tamo nisu baš prepoznavali njegov kvalitet tako da je to bio prilično promućuran potez Vengera.
Ko govori o Juventusu...govorim u Monaku još. A u Juventusu se nije snašao. Ne znam koliko si gledao tada, ali stvarno je loše igrao tamo. Tačnije, deluje kao da mu nije leglo. Tada je Venger osvajao nešto jer je dovodio gotove, prave, skupe igrače. Kod Anrija nije ništa "prepoznao". Igrao je za reprezentaciju tada.
Mrljo bi mogao da izdvoji ove defke o fudbalerima i košarkašima, da doda još neke i da napravi enciklopediju:))) Odlična je defka, a i on je bio igračina, nema šta, ali pao je u mojim očima posle onog džukačkog poteza.
+++
Vidim duga defka, okolo pa naširoko, ijekavica, o sportu, znao sam k'o je autor odmah +
Puši kurac. Ovo sam hteo da prekopiram a ti već opisao.
Da ne stavljam pederski smajli na kraju, znamo se.