Verovatno svako od nas poznaje neku osobu koja se od svojih ranih 20-tih žali na zdravlje, sve je živo boli, očekuje kako će svakog trenutka baciti kašiku - i tako sve do 90-te i kasnije. Navodno su neke od njih prestale sa takvom praksom pošto im je saopštena gornja izreka, ali to su samo neproverene glasine.
Osoba A: Joj, što mi je žao tetka Dare. Jedva hoda, a i pritisak joj visok, prošle nedelje triput joj hitna dolazila, jer joj je pozlilo. Ona je teški srčani bolesnik. Meni nisu jasna njezina deca, ima ih petoro, a svi se razišli po belom svetu, niko nije ostao da se brine za nju.
Osoba B: Ma 'ajde, nemoj biti budala. Kažeš, jedva hoda, a da si je videla kako je trčala za onim Šonetovim malim kad joj je loptom razlupao prozor. A da je vidiš kako tuče slaninu i rakiju, to ne rade teški srčani bolesnici. Ne sekiraj se ti, nije njoj ništa, nadživeće ona i tebe i mene, još će ju na kraju morati ubijati.
