Jutarnji uzvik olakšanja ili razočaranja, koji bitno odredjuje početak i dalji tok dana. Bez snova život svakako ne bi bio isti, i sposobnost da možeš da sanjaš treba vrednovati i ceniti (mada postoje i ljudi koji sanjaju vrlo retko, gotovo nikad, kao i oni koji se snova ujutro uglavnom ne sećaju).
Postoji više vrsta snova, i nikada ne možeš znati pre odlaska u krevet da li ćeš sanjati nešto vezano za dogadjaje predhodnog dana, neku nejasnu prevrtljivost, ljude koje dugo nisi video ili nešto osamdeset četvrto. Ali s vremena na vreme san krene u ekstremnom smeru, i tako sanjaš ili nešto jako lepo ili nešto jezivo i zastrašujuće. A kada zaspiš vrlo umoran, nema šanse da se probudiš..
- Sanjao sam noćas onu malu, bila je lepa i nasmejana kao dobra vila..Ali ne smem da ti pričam šta sam tačno sanjao..Bilo je prelepo dok keva nije počela da usisava..I onda sam shvatio da je sve bilo samo san.......
- Kažem ti usro sam se! Vijala me neka izobličena deca sa zašivenim očima iz kojih cure sluz i krv, i nekako jezivo mlatarala rukama. A ja sve nešto ne mogu da bežim, noge kao kamen - jedva korak da napravim. Na kraju me jedan mali ujeo za zglob od noge i počeo da sisa kožu i meso! Strašno! I probudim se hvala Bogu, nisam posle smeo da zaspim pola sata!
