Izraz, prvi put korišćen za vreme mnogih demonstracija tokom devedesetih kada su ljudi, neki ni krivi ni dužni, osetili na svojoj koži svu surovost i nepravdu ondašnjeg režima. Mi ne bi bili mi, a da se ne puvamo i ne prkosimo višoj sili. I tako je i bilo, gole ruke na pendreke i suzavce. Nekima su se poslednje kapi u čaši odavno prelile pa su ne brinjujući za sebe izgovarali gorepomenutu opasku. Danas ona predstavlja pomalo ironičnu podršku jačem u fazonu, udri nanu ti polj...
-To Milicijo moja voljena i nikad prežaljena. Udri, lemaj nas čelična pesnico naša!
