Petkova opaska o kozama upućena Robinzonu koji bi da pređe na druga, Petku degutantnija jela. Originalni izdavač je, nažalost, uništio jedini primerak ovog poglavlja knjige kad mu je onomad nestalo toalet papira, ali je ono srećom preneto usmeno, sa kolena na koleno.
Robinzon: Ok, Peki. Napravio sam ratni plan. Od danas bataljujemo koze, i prelazimo na one Špance što su se nasukali u subotu. Isplativije je, koknućemo prvo džgoljavog kormilara, a na veće praznike ćemo kuvara i njegove asistente. A i patriotski je, naši, to jest moji su se vazda sa Špancima peglali. Šta misliš?
Petko: Ali gazda... One tolile glad godinama! Petko voleti koze. Petko neće jede žilave, bradate Špance.
R: A i uostalom, šta ja tebe pitam, ima da bude kako ja kažem. Nego Petko, znaš ti da je danas Sveti Patrik? A Robinzon Kruso od dvanaeste godine ne propušta da guzi na Svetog Patrika. 'Ajde sad odstranjuj tu pregaču i vadi lojčinu...
P: Ali gazda, Petko ne biti... More da se nosiš ti bre, ne mogu više da glumim glupog domoroca! Misliš da ne znam šta radiš svakog utorka sa onom crnom kozom iza stene? Malo morgen! Nije Petko pao s totema! Hteo si bre da rikneš od tuge kad smo onomad morali da pojedemo onu s belegom na čelu. Zoofilija bolest najmilija. Ja sad idem, sa sve kozama, da se učepim Špancima i kažem im da je na drugoj strani ostrva kafana, a ti ovde koprofagiši do mile volje. Pacove bradati.
