prvobitni vid trgovine, pre izuma novca, koji su Srbi poznati kao tradicionalisti iz poštovanja prema svojoj (pra)istoriji sačuvali i u vreme kreditnih, debitnih i sl. kartica
Država Srbija često umesto da seljacima da pare za žito organizuje otkup pšenice tako što im uvali veštačko đubrivo. Nek im se nađe za narednu setvu, elem: seljaci državi hleb, a ona njima govno, i to plastično!
S obzirom da ljudi nemaju novca, u poslednje vreme se javlja trend da svoja dobra menjaju za neka druga. Vraćamo se korenima civilizacije.
Ciga: Kume, a pošto ti je ovaj jugo?
prodavac: 350 evra i teraj.
Ciga: Mlogo je to kume! A kol'ko je to kubika drva? Da ti ja dam za njega 8 kubika? Ima dve zime na juga da se grejes.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.