Zimčuga napolju. Pahulja na pahulju brate, ko smak sveta da dolazi polako. Blejimo gajbi i čekamo da se nešto desi. Stondža se već uveliko zablejala. Svi su nešto izvaljeni, prevrnuti po sofama, foteljama...Ou, jel tripujem ili se to tamo rola neki džoks? Kako me mrzi da se dovučem, ovaj lejzi beg je tako gotiva... Ćomi Maroni gradi spravu, taj je smoto više buksni nego moja keva sarmi. Moram posle da ga pitam za neku lajtericu, ono Brižit Bardo fazon, hoću nekako da opustim onu pirgavu što studira bio nešto, a da je ne uspavam. Jebem ti Ćomi majku nagandžarenu, opet ti se napravila kašika, daj popali me sa strane, ne valja ovolika Nada da se gasi svako malo. Nadam se da se otvorio sa svarovskim, da nije opet neke gajtane stavio. Deki je uvek imao dobru robu. Dva dima Hirošima, govorio je. A i jeste bilo tako, posle dva cima svi zeleni ko ona riba iz Đoganijevog spota. A jebiga Deki, niko se nije navučen rodio, ko te jebe kad si bio gramofondžija. Nije ti bilo dovoljno što si se radio plastelinom i kojekakvim tableticama, nego si prešo na nekršetnu paju. Koja blasfemija jebote! Nekršena! Jebiga, zuftija svakog dana sve veća, takvo je pravilo igre. Čoveče al sam se spuc'o, idem da sednem do prozora da se osvežim. Brate, jedna pahulja mi se upravo osmehnula...
