Ono što radiš u očima drugih, dok u sedećem položaju uzimaš dim cigare i srk nekog osveženja.
Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...
