Vrsta cipela. Ustvari, nepriznati potomak cipele i papuče. Ali ne svake cipele, to su one koje su završile svoj radni vek, pa su ostavljene negde u šupi, tavanu, garaži, podrumu, gde već.
E onda počinje njihov drugi život ali ne onaj drogirani što se vodi u Cipelgradu kad onaj deda zalupi vrata pa se digne onaj oblak prašine i krene muzika Šu Šu Šu pipl šumpi dumpi... Ne, ovo je nastavljeni stari život samo nešto više ponižavajući: penzioneri koji moraju i dalje da rade umesto da idu na šah pecanje i te stvari.
Za traputotine se uzimaju one najčvršće cipele i one koje se najmanje klizaju, i onda se potpete i koriste kao vrsta papuča, vrlo korisnih za kišu, zimu i pogotovu ljapavicu. Ništa njima ne smeta rupa na prstima il to što su im otpale pertle kao kosa sa glave, vrše posao i to dobar. Kompatibilne su sa vunenim čarapama jer ionako u one obične papuče noga u vunenim čarapama ne može da stane a i stani ti brajko moj u FLIA penastim papučama na mokre glatke stepenice.
Ime su dobile onomatopejski jer se u njima prilično nespretno trapa, pošto su teške tako da imaju negativne bodove na brzinu ali zato razbijaju u svim ostalim kategorijama, jeftine su, sigurne, prilagodljive, otporne.
Mogu da traju dosta dugo jer više ne stare, skorile su se, užigale, ukrtele, skoro su besmrtne, jedino jebiga što su ružne što bi reko Velja Ilić pa ne deluju baš reprezentativno ispred kućnog praga al ko što kaže narodna izreka: kad zima stisne estetika klisne.
Ispovijest Rada Šerbedžije:
Sjećam se samo da je bila nevina i tanka i izazovna u toj uskoj suknjici, s tom frizurom od Panjkovića ala Johan Sebastijan Bah i veštačkim trepavicama, ah pa ti nokti gospođe Vilme, tek našarani, ko luše, vijugavo, crveno belo, hmm čime ih to nadograđuju baš ukusno deluje malo bih ih lizao ko onaj mali medved - krzno mi je toplo, kad mu onaj Džordže Džorževič Džoržino našara one ledenice pa budu lizabilne... al najviše su mi se ipak svidjele te traputotine od predratnih cokula njenoga dede, taj seksi zvuk po ljapavici dok je išla po naramak drva... ah kako ti bacaju pozadi blato na to utegnuto dupence ko bemiks bez branika ajde ajde šlajfuj malo blato na mene ojha njihaaa vrrrrrm vrrrm ajde mmmmm šljis šljis prskaaaj...
...ah Ines... vjetar, lišće, blato, pio sam vrlo kvalitetno vino iz tvojih traputotina... takav okus na karton i na pete... nikad više...
