Čovjek koji je nekako ispod kamena preživio nestanak hipika, izvornih rokera i metalaca, onako kako je aligator ostao još iz doba dinosaurusa da danas baulja po planeti, i pokušava da se što prije pridruži svojem skoro nestalom narodu ubijajući se najjeftinijim alkoholom, lošim duvanom i raznim drogama, pri čemu je ona po kojoj je dobio ime, vjerovatno najzdravija stvar koju unosi u organizam. Prezime je dobio po neizbježnom modnom detalju - uglavnom masnoj i raščupanoj kosi koju jedino vjetar dodiruje i jedino kiša pere. Na neki način je Travko Čupavko žitelj većine naseljenih mjesta, skoro svaki grad, svaka varošica i svako selo, naselje i bolo kakva druga zabit imaju po jedan primjerak ljudskog dinosaurusa kojeg bi Indijanci zvali Žbun Koji Gori, kad bi ih bilo briga da ga ikako nazovu, inače poznat i kao Travko Čupavko, premda je jedina sličnost između ovog bića i simpatične lutke kojoj trava raste kao kosa dok se zaliva - oči.
-Aaaaa, nijesam htjela ovakvu igračku, ovo je čarapa napunjena zemljom...
- Ne se*i, Mićka, to je Travko Čupavko, zalij ga vodom i izrašće mu kosa...
- Aaaaa, upomooooć, šta je ovo, majko mila?!
- Ne se*i, Julka, to je Travko Čupavko, zalij ga rakijom i otići će...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.