Trazenje kljuceva je vecita bitka. Odvija se u nekoliko stadijuma.
Nulti stadijum iliti faza primecivanja da kljuceva nema. Instinktivno, pogledamo u dzep, ali on nije tu.
Sledeci stadijum jeste I stadijum. Tada vec pocinjemo da se nerviramo i pitamo se gde su ,dodjavola, ti kljucevi mogli da zapadnu? Pocinje trazenje na podrazumevanim mestima .Kada ih tu ne nadjemo, nastupa II stadijum. Za ovaj stadijum je karaktristicno trazenje kljuceva na totalno tupavim mestima. Uz to nastaje i panika.
III stadijum je onaj u kojem shvatamo koliko smo pukli kada ih trazimo na tim mestima, jer sta ce,dodjavola, kljuc od kola u wc solji? ! Na kraju nastupa faza odustajanja i pomirenja sa tim da su kljucevi izgubljeni. Ova faza se zavrsava slucajnim nalaskom kljuca na zaista neobicnom mestu.
Obuvam papuce i krecem ka kolima. Tada shvatam da sam zaboravio kljuceve. Stavljam ruku u dzep- nisu tu. Vracam se u stan i pocinjem da trazim.
I faza : Trazim ih na normalnim mestima . Sto, polica, cinija za sve i svasta, drzac za kljuceve, svezanj kljuceva, fijoke, krevet, jakne. Nema ih.
II faza: Gde su ti jebeni, budjavi kljucevi? ! Gledam u kupatilu, u wc solji, u ves masini, korpi za prljav ves, iza kreveta, ispod jastuka. NIsu. Mozda su u ormaru, u frizideru, u rerni? Fak, nisu ni tu.
III faza: Ma koji djavo ja trazim kljuceve od kola medju prljavim vesom? !
Zavrsna faza: To je to,jebes ga, odustajem. BAcam se na krevet svestan da cu upravo morati da pesacim 2 km do prodavnice. Ustajem, obuvam patike i shvatam da sam zgazio nesto. Istresam patiku,kad ono - KLJUCEVI! I razmisljam, hau d fak su se tu stvorili?
