Razvojni put prosečnog srpskog kontroverznog biznismena.
Poznato je da deca svoju ličnost formiraju u pubertetu (Ovo ne važi za političare, jer se već dok su mali nazire šta će od njih biti). Od malih nogu nas vaspitavaju da budemo dobri, fini, poslušni... Uče nas da u školi slušamo profesore šta god da nam kažu i narede. Isto nam ponavljaju i u školi. Najvažniji period za formiranje ličnosti je pubertet. U tom periodu svako dete je Mirko Tražić. S obzirom na to kako ga uče kod kuće i u školi, dete shvati da najbolje u životu prolaze oni poslušni, dobri, fini. Oni koji u školi slušaju profesore, u vojsci nadređene, na poslu šefove. Dete je u pravu, sve je dobro shvatilo. Ali šta danas u Srbiji zači biti poslušan? Biti poslušan u Srbiji znači da kada ti roditelji kažu: Ne diraj brata i izvini mu se (a brat je prvi započeo i on je kriv) - ti mu se izviniš i kažeš: "Tako je. Ja sam kriv".
Kada se ovakva i slične situacije ponove bezbroj puta do puberteta dete shvata da je najbolje biti Klimoglav Takojević pre nego što i postane Mirko Tražić. Klimoglav nastavlja kroz život tako i shvata da nije pogrešio. Postao je poslušan, dobar, fin.
Biti poslušan znači i kada ti šef kaže da postoje tri padeža: Lokativ, Uzimativ i Trošativ, ti klimneš glavom i kažeš: "Tako je, slažem se sa vama, u pravu ste."
Poslušni tako koračaju kroz život.- Je l' tako?
- Tako je!Druga faza je kada Takojević shvati da tu svoju poslušnost može da unovči. On tada klima glavom ili diže ruku, ili govori: slažem se, u svemu se slažem. – Ponaša se po principu: "Ako se ja pitam biće kako vi kažete" - I za to dobija novac, dobar posao, ili bilo šta slično. Kada Klimoglava Takojević dovoljno razgiba vrat odupre se gazdi i postaje svoj čovek. Tada Klimoglav Takojević postaje Kradislav Skorojević. Najčešće dolazi među rođake (obično u nekom selu južno od Bubanj potoka) kao neki opasan baja koji je tamo negde neko i nešto. Naravno dolazi besnim kolima u kojima vozi besnu ženu (ali bukvalno besnu, a ne onakvu kakvu ste vi zamislili). Ponaša se besno, naravno. Takvih je Takojevića i Skorojevića na sve strane. Skorojevići oko sebe okupljaju nove Takojeviće, Takojevići tako vaspitavaju svoju decu i tako u krug. Sve polazi iz kuće i škole. Od malena nas uče da ne smemo da protivurečimo, a kasnije se ti isti koji su nas tome učili čude što svi viču: "Tako je!" – I što su retki oni koji imaju karakter i sopstveno mišljenje. Umalo da zaboravim, onaj koji je svoju ličnost izgradio na pravi način i koji je sebe pronašao kao poštenu ličnost koja ima karakter i danas se bori protiv Takojevića i Skorojevića kojih je sve više, i vozi se gradskim prevozom, naravno. Kao sav normalan svet.
- Je l' tako?
- Tako je!
