Jedini mogući odgovor na preterano hvalisavu autobiografiju.
- Sa dvadeset sam diplomirao kao najbolji u klasi. I odmah dobio ponudu da ostanem na fakultetu. Ali, to sam odbio. Odlučio sam da se vratim u rodno selo i pomognem roditeljima oko zemlje. Sedam jutara nije mnogo, al' kad se na to dodaju vinogradi i voćnjaci, vidiš koliko je to posla. Nije da se žalim, sve ja postignem, kondiciju sam stekao još dok sam igrao košarku u Partizanu.
- Ti? U Partizanu? Koliko si, maco, tačno visok?
- Nebitno! Ma daaa, zvali me i iz Zvezde da pređem, ali su mi to tad bile sitne pare. A i bio sam do guše u obavezama zbog volontiranja u domu za nezbrinutu decu! Nego... Kakve su tvoje namere prema meni?
- Časne!
