Dete za koje nikome nije jasno kako je uopšte uspelo da preživi, prvo dete se drži pod staklenim zvonom, drugo čuvaju babe i tetke, a treće čuvaju prvo i drugo dete.
- Danijela, nemoj više kupovati onu salamu, bolje kupi parizer ipak je na akciji...
- Kakvu salamu? Šta pričaš? Nemamo salamu.
- Dobro, kobasicu, sranje je, ono može da se jede, ali nešto joj fali, nije dovoljno začinjena.
- Je l' crna?
- Pa više braonkasta.
- Moronu jedan, to je salama za pse.
- Pa šta će u frižideru?
- Pa da se ne pokvari, ne moraš da jedeš sve što nađeš...
- Moram, ja sam bio treće dete, da se nisam ovako snalazio ostajao bih gladan...
- Pitam se kako si živ ostao, ako se ovako snalaziš...
Posle prve dve ćerke, na red dolazi i razmišljanje o trećem detetu. Vrlo riskantan potez sa, potencijalno, velikim dobitkom, ali i velikim gubitkom. Ako te ukenja, pa se zalomi muško, onda će sve biti u redu i nema problema... Ali pošto stvari u životu obično ne idu onako kako želiš, treće dete uglavnom bude, ponovo ćerka. A od tri sestre, ni Čehov nije mogao da napravi veću dramu...
- Ženo, gledam kako su nam lepa ova dva naša sunašca, naše princezice, pa se nešto mislim, kako bi bilo lepo da imamo i treće dete.
- A, 'oćeš sina? Nije problem. Samo kaži. Komšija Mića onoj njegov napravio dva komada, pa ako se slažeš, potrudiće se on da i ja rodim jedno muško.
