Psihodelicni trens.Ekstaticni buckuris elektronskog zvuka.Postoji neka cudesna melodija u tom haoticno preciznom ritmu,neka magicna moc koju muzika ima nad ljudskim umom.Trens ima patinu u sebi,to ocaravajuce zavijanje u pozadini,zvuk sto se poput zmije uvija uz telo.Ruke i noge samostalno prate melodicni ritam,a u glavi se sve harmonicno stapa u neku vrstu zxivopisne i bozanstvene celine.I dok se o usnu skoljku razbijaju talasi zemaljskog znanja u vidu melodicnog zvuka,dusa se okrece ka izvoru istog i pokloni se pred zvucnikom kao pred bozanstvom....
"HajdE da pushimo travu i slushamo rEjv" :)
Žurka na koju kad dođeš, osećeš kao da si u gradu duhova. Oni izgudrirani se cere i krive kao da žele da te uplaše, oni koji se nisu izgudrirali izgledaju tužno i smoreno kao da žele da ti kažu: ''We're doomed!'' Inače što se same muzike tiče, uglavnom je neinventivno sranje, a ono što valja je uglavnom ambient, progresiva ili goa.
-Brate, oćemo na trens?
-Ma ajmo nešto gde je malo veselije. Neki emo ili sevdah.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.