Trenutak osude, ne treba pomešati sa odsudnim trenutkom. Trenutak osude je onaj momenat u kome shvatiš da si iz određenog razloga apsolutno i nezaobilazno najebao. U tom trenutku takođe jasno sagledaš sve moguće posledice te osude. To je udarac sudijinog čekića iz američkih filmova, simbolično.
Naivan primer: prvog dana u školi počneš da pišeš u svesku i shvatiš da su jeftine sveske koje si kupio za SVE predmete, da bi uštedeo koji dinar za klikere ili nešto, baš one iz reciklaže koje smrde na govna i da će naredni meseci u školi svaki dan da pišeš u njima.
Zajebaniji primer: vraćaš se iz kupatila i zatičeš svoju devojku sa tvojim telefonom u rukama i jebaću-ti-mater izrazom na licu.
Definitivno zajeban primer: kad čuješ kakve su mere štednje nove vlasti.
