Trinaesta priča

Nickname123 2016-01-27 21:54:54 +0000

Pronađoh ovo pismo, pod nazivom Trinaesta priča. Naziv mi nije sasvim jasan, mada imam neke indicije. Ne znam tačno ko ga je poslao, nisam siguran ni odakle. Ne znam koliko je istinito, ali osećam potrebu, a i dužnost da ga podelim sa vama. Nalazim se u nedoumici, s toga predviđam pitanja kao što su ova: Po čemu je ova priča važna? Kome i zbog čega može biti korisna? Zašto ja, čitalac, treba da potrošim vreme na ovu priču? Poslednje pitanje je najsudbonosnije i na njega mogu odgovoriti samo: ‘’Možda ćete to uvideti sami.’’ Ali ako pročitaju i ne uvide da je ova Ispovest značajna? Govorim to, jer , nažalost, to slutim.

TRINAESTA PRIČA
‘’Prvo boje. Onda ljudi. Tako obično vidimo stvari. Ili kako uglavnom ja pokušavam.’’ Hah, divna misao, zaista, i duboka. Ali kome da je kažem? Svi negde žure. Evo male činjenice – umrećete. Svi. Bez izuzetka. I ova ljupka cvećarka, što se smeši svaki dan kao da joj je neko stavio kalup u usta pa ne može da ih spoji. Kako neko može da se smeši svaki dan? I ovaj dečačić. I ovaj student. Tako je zaokupljen svojim ispitima i mislima o budućnosti. A ova umišljena devojčica, nje mi je najviše žao. Pogledaj samo kako hoda na prstima i uzdignute glave. Previše je digla glavu, proći će svet kraj nje, a neće ga pošteno ni videti. Zaista, čemu taj stav? Ah, mladost, nekada sam i ja bio baš ovakav. Bezrazložna uobraženost i naivna umišljenost najlepše su osobine ovih zelenih ljudi. Ova žena je suviše mlada, i lepa, da bi mislila na anđele što beleže naša dela. Za nju postoji samo ovaj svet. Svi ti ljudi, oni misle da žive, zapravo preživljavaju smrt. Svaki dan, po nekoliko puta, prežive smrt.
Ne bih da budem parti-brejker, i baš zato ne volim da se mešam. Eno, ona baka je baš juče trebala da se oklizne niz stepenice. Tako mi je bar javljeno. Ali se vratila u stan po novčanik, a stepenice su se osušile u međuvremenu. Ne volim kad me zovu bez razloga. Nekad mi bude žao što ljudi ne znaju istinu o meni, i nikad neće saznati. Jer sam potpisao glupi ugovor, tačnije ‘’zavet’’ na večno ćutanje. A ovde su puno strožije kazne za kršenje ugovora. Tešim se, možda je i bolje da ne znaju, tako je pravednije. Niti volim svoj posao. Ali nisam imao izbora, a i kažu da sam stvoren za ovo. Zato što volim crno, ćelav sam i izgledam malo zastrašujuće, ne mislim da sam ružan, nego ono, mračan. Valjda me baš tako i zamišljate.
I da, verovatno ste pretpostavili iz teksta, ja sam muško. Kod nekoga je u muškom rodu, kod nekoga u ženskom, ali da znate. Mada je bilo blizu da jedna devojka dobije ovo mesto, prije 3000 godina kad je raspisan konkurs, ali ja sam, doduše preko veze, dobio taj posao. Nisam na to ponosan. Ona je prebačena na ‘’Odel za seciranje duha’’, tako da sam ipak dobro prošao. To je baš odvratno, svakakvih da izvinete ''govana'' se tu nađe, nije baš higijenski. Moje je samo da pošaljem ono što zateknem na licu mesta u Tužilaštvo na veštačenje, onda oni dižu optužnicu ako uvide da ima potrebe, a ako nema odmah ide Sudiji na procenu i on odlučuje šta dalje. Mada, nije ni ovde sve tako organizovano, ima i tu puno propusta kao i svagde. Ne smem previše otkrivati o tim stvarima, to je ipak velika tajna… Za vas. Nekad mi je tužno slušati vaše priče i nadanja, a nekad i smešno.
Ja najiskrenije pokušavam da budem vedar oko cele te stvari, iako je većini ljudi teško da mi poveruje. Molim vas, verujte mi, ja umem da budem veseo. Mogu da budem i mio. Prijatan. Predusretljiv. A to je samo dio. Samo me nemojte moliti da budem dobar. Dobrota nema ništa sa mnom. Mogu da se predstavim kako dolikuje, ali to nije neophodno. Vi ćete me upoznati uskoro, ili ne toliko brzo, to zavisi od mnogo činilaca. Dovoljno je reći da ću u nekom trenutku stajati iznad vas, najljubaznije što mogu. Vaša duša će biti u mojim rukama. Boje će biti na mom ramenu. Ja ću vas nežno odneti. Stvarno mi je teško da ostanem normalan, spas nalazim u odvraćanju pažnje, to mi pomaže da se nosim sa svim, s obzirom koliko dugo radim ovaj posao. Problem je u tome ko će me smeniti? Ne mora se naglašavati da ja provodim odmore u etapama. U bojama.
Nalgledao sam se mnogo priča, zaista ne bi verovali na koje načine ljudi umiru. Kakvih sam se duša nagledao. Imaju po 90. godina, a budu lagane, kao dečije. Takve najviše volim. I borim se za njih. Sada nemam toliko posla, prošao je ovaj rat, ''Drugi svetski rat'' kako ga vi zovete. E mogu vam reći, u zadnjih 3000 godina, nikad više posla nisam imao. Obično mi ne pada teško. Ali tada, šta sam video...Čak se i ja stresem, o tome ni ja ne volim da pričam. Kada je rat završen i Hitler je predan u moje ruke. To bi izdovio kao najlepši trenutak u životu (hah, smrt priča o životu, ironije li), ako vi uopšte možete zamisliti nešto lepo u meni. Da, video sam mnoge velike stvari na ovom svetu. Prisustvovao velikim tragedijama, i radio za najveće zločince. Sada ćete me osuđivati, ali to je zato što ste me previše ozbiljno shvatili. Kao što sam rekao - dobrota nema ništa sa mnom.
Ali su tu i drugi trenuci. Postoji mnoštvo priča (šačica) kojima dozvoljavam da me ometu u poslu, kao što to rade boje. (Razmislite koje će boje biti nebo kada dođem po vas) Skupljam ih na najnesrećnijim, najneočekivanijim mestima na svetu, i trudim se da ih zapamtim dok radim. Sa nekim sam se susretao i po više puta. Takve imam običaj da pratim posle. To obično budu izuzetne sudbine, divne životne priče, poučne, kakve vi volite slušati. New York, 3 minuta, Avenija 27, gušenje, asmatičar -24 godine. Međutim, u ovih 3000 godina, izdojila se jedna posebna, najupečatljivija. Upravo sam primio poziv, ispričaću vam je drugom prilikom. Pomalo se osećam kao taksista, kada mi ovako jave. Kao da treba da vozim nekoga kući a ne vadim mu dušu. No dobro, posao ko posao. I još jednom ponavljam, nemojte me shvatati previše ozbiljno. Palim sad. Pozdrav i do Viđenja.

15
22 : 6
  1. Kradljivica knjiga...+

  2. Čekao sam da se javi neko ko je čitao. Knjiga, a i film, su jednostavno savršeni. Hvala. Pozdrav :D

  3. To je jedna od retkih knjiga koje se u detalje secam nakon dve godine od citanja...Uzivala sam u svakoj stranici. Pozdrav. :D

  4. Ма ииииииди бре.. Ко ово да чита јбт. Неоцењено јер- недостојно оцене

  5. Niko te ne tera da čitaš. Pozdrav. :D

  6. дакле ово је одломак из књиге?

  7. Ne smaraj brate, znam ko si, i odjebi u skokovima. :D

  8. Ovo je za Mačka, gornji komentar. Nije odlomak iz knjige, osim prve rečenice u primeru. Samo je inspiracija, ne bih objavljivao da je odlomak. Pozdrav. :D

  9. Океј је, али ми објасни- чега је ово дефиниција?

  10. U filmu se na početku pojavljuje Smrt, koja priča priču o životu jedne devojčice. I smrt je u filmu - ženskog roda. Svidela mi se ta ideja, pa sam je malo razradio, do nekih detalja, i ubacio je u format koji bi mogao biti zanimljiv onome koji čita. Ako se tebi ne sviđa, ne razumijem zašto smaraš sa komentarima? I dobro, nije defka, pa šta sad? Meni se činilo vrednim da zapišem, a i u opisu piše da neko neće pronaći ništa značajno u ovom. :D

  11. Gotivno ti je ovo, podrška za ubuduće.

  12. Drago mi je da ti se sviđa, jer nije klasična definicija. Hvala i pozdrav.

  13. Смрт је и у граматици женског рода. ТА смрт. И шта мислиш, зашто жене у дебелом просеку живе дуже од мушкараца? Врана врани очи не вади док пос'о не обави.

    Није класична дефиниција. Није дефиниција уопште. Оваквим стварима није место на Вукајлији.

  14. Kakav si ti brate smarač, zar stvarno misliš da me boli ona stvar? Kao što vidiš imam 13 objavljenih definicija i nijedna nije definicija, drago mi je što ima ljudi kojim se sviđa. Da ganjam pluseve ne bih ovo pisao sigurno. Pozdrav, nema potrebe za tim. Kao da je bitno da ima isti faking oblik kao 99 posto ostalih. I kažem ti da znam ko si, da prestaneš. Jer neću više odgovarati. Srdačan pozdrav

Omiljeno za [1]

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“

Danas · 06. Novembar 2008.