Kafana koja se izgubila negde u vremenu i prostoru. Izbegavaju je i najgore šljokare. Osmoro ljudi je otišlo tamo i nikada se nije vratilo. Pored zadriglog vlasnika, koji se najverovatnije kupa u govnima iz poljske kenjare, jedini zaposleni je konobarica u ranim 70im, koja ima nadimak Gudalo. Zbog dužine i debljine dlaka na jednoj nozi koju ima. Čaše peru zozovačom, jer je efikasnija od običnih sredstava za pranje sudova. U zidove se uvukla buđ, smrad i povraćka onih koji su tu skončali, dok se kupatilom širi miris kao iz masovne grobnice tvorova. Idealno mesto za skrivanje od haškog tribunala. Ovu ustanovu čak i komunalci zaobilaze, jer je jedan njihov hrabri kolega skupio muda i ušao unutra. Više ga nisu videli.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
+