Ekipe koje ne ne gube vreme po turnirima raznih karaktera i tipova kako bi tamo učestvovale i dobro se zajebavale, već kako bi pokupile nagrade od kojih u suštini i žive. Turnamenti su zajedno godinama, poznaju se u dušu i majstori su svog zanata. Ne propuštaju ni jedno takmičenje na kom može da se uzme ok lova, kvote na njih su redovno najmanje, a ostalim ekipama ostaje da se nadaju da će ih izbeći makar do polu-finala. Ne poseduju takmičarski duh, nemaju milosti - došli su sa namerom da rutinski odrade par mečeva, uzmu premiju i odu dalje.
- Futsaleri - ekipa sa malog fudbala, krajnje nemilosrdnog tipa. Svi su trenirali godinama u nekim zajebanim timovima, uvek znaju gde se ko nalazi na terenu, tehnički su veoma potkovani i svi osim golmana bombarduju protivnički gol i sa pola terena bez problema. Dodaju se bez gledanja, uigrani su pod konac, a tezgare po seoskim slavama i jačim gradskim turnirima, ne kako bi zaradjeno popili u lokalnoj kafani već kako bi nahranili ženu i decu i platili struju. Često ih ima po petnaestak u timu, i na turnirima učestvuju u dve ekipe kako bi pokupili što više nagrada. Nose prave dresove, sportske kompanije se otimaju da ih sponzorišu, i uvek reklamiraju neku jaču firmu. I u četrdesetim godinama osvajaju 70% svih turnira na kojima se pojave.
- Basketaneri - tri lika, jedan igra pod košem, a dvojica pucaju iz svih pozicija, retko maše i šut im je gotovo nemoguće braniti. Nekada velike nade nacionalne košarke, od malih nogu odrastali po kampovima sa Radmanovićem, Bodirogom i Stojakovićem, nisu naišli na valjanu podršku i niko ih nije pogurao, tako da svoj talenat uspevaju da unovče na turnirima uličnog basketa, još od dana kada je sinalko delio table osnovnim i srednjim školama. Konkurencija su im uglavnom tri - četiri slične ekipe sa kojima raščišćavaju račune godinama u završnici takmičenja, do koje dodju nakon par rutinskih pobeda.
- Gejmeri - ljudi kojima su video igre mnogo više od ubijanja vremena ili puke navike. Kanteraši, wow-ovci, generali, starkrafti..Čekaju velika takmičenja kako bi se oparili i apgrejdovali svoje mašine koje i onako jedu malu decu i piju vruću vodu. Sa sobom nose tastature, miševe i podmetače, njihov gild je nadaleko čuven i svi u ekipi imaju neke vrlo zajebane nadimke, godinama gradjene. Legende sajber sveta, neretko učestvuju i po inostranim takmičenjima.
- Barmensi - nastupaju uglavnom pojedinačno, redje u ekipi. Sa nekoliko šejkera i flaša sa kojima izvode prava čuda, ovi momci se probijaju na svetskoj listi bartendera sa jednom namerom - da budu broj jedan. Rezidenti su u klubovima po Njujorku, Dubaiju i svim većim gradovima, a nastpaju svuda - na otvaranjima klubova i hotela, rodjendanima glumaca i pevača, na proslavama gde im je tezga dobro plaćena. Njihovi nastupi na takmičenjima se dugo prepričavaju, a uz to su uglavnom i zaštitna lica red bula, džek denijelsa, finlandije..
- Snukeraši, kockari, pikadori, bilijardžije.. - uvek nastupaju sami. Ne treba im nadimak, njihova imena bude strahopoštovanje, a u svojoj branši imaju tek nekoliko dostojnih protivnika, sa kojima se nadmeću više iz prestiža nego zbog para. Vide kroz karte, ubadaju centar zatvorenih očiju, jednim udarcem bilijarskog štapa šalju četiri kugle u rupu. Mašine.
