Proizvodi od kojih sumnjivije poreklo imaju jedino kineske konzerve ribe i plastične Pokemon igračke. Prave se od kakaa koji švercer Muhammad Kemal Atatürk nabavlja "ispod ruke" od pobunjenika iz Nigerije, prenoseći u karavanu na kamilama preko planinskih venaca Güney Doğu-a, u tovarima zajedno sa kožama uginulih tigrova i egzotičnim reptilima. Jedan od bitnih procesa u manufakturi gore pomenutih čokolada je presovanje, za šta je angažovano 40 visprenih, brkatih, bosih baba koje svojim stopalima daju prepoznatljivi oblik ovome anadolskom specijalitetu, kao i svojevrstan šmek. Finalni deo pakovanja se sastoji od umotavanja tri čokolade u foliju, postavljanju pod pazuh-presu do pasa golog, oznojenog Kurda, koji hitrim stiskom ruke ka trupu objedinjava taj magični krug stvaranja ukusnog delikatesa, omogućavajući početak lanca distribucije ka srpskom tržištu.
Na našem tržištu, bez obzira na kurs dinara, pakovanje od tri turske čokolade drži stabilnu cenu od 100 dinara, čineći ih odličnim slavskim poklonom za decu dalje familije, a i jedinstvenim proizvodom na globalnom ekonomskom tržištu koji uz švajcarski franak pokazuje najveću ekonomsku stabilnost...
Opet sam od tetke Milke dobio onaj turski šit, ću da joj pljunem zelembaća u kafu čim ode u klozet...
