Tužne priče političara

Снежана 2011-02-26 02:13:20 +0000

Neko im valjda došapne da ponekad moraju ispričati neku tužnu priču iz svoje mladosti. Najzabavniji deo je kada loš političar na te "pi-ar-menadzerske" bljuvotine nasedne onda se sve obično završi groteskno i štetno po samog političara.

Primer je tužna burleska Borisa Tadića:

Tadić: "Spavao sam u bednim drvenim dečijim kolicima."

Pa, jebote, predsedniče, šta si očekivao u pedesetim godinama prošlog veka?!

Internet, u kolicima na mlazni pogon?!

Tadić: "Kao dete sam jeo leba, luka i masti."

Ma, marš u pizdu materinu! Pedesetih i šezdesetih godina to je bila sasvim normalna hrana većine ljudi, ko je još imao para i za šta drugo? Ljudi su gradili pruge, bez ikakve naknade, u radnim akcijama, većina građana je jela proju, puru, hleb i mast, naši roditelji su uglavnom odrasli na tome.

Tadić: "Kao student sam prodavao novine u Klubu Književnika."

Čekaj, Tadiću, stani malo, pička mu materina, studenti u zemlji u kojoj si ti sada predsednik, cepaju drva i hrane se solo pasuljem u ,,Tri kostura".

1
28 : 16
  1. Ovo četvoro se kladim da su ili političari ili studiraju to. +++

Omiljeno za [3]

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.

Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.