Televizija RTL, jedna emisija ovog tipa.
Voditelj: "Sa nama su Klara i Robert i njihova četrnaestogodišnja kćerka Monik. Šta je problem u vašoj porodici?"
Prvo kadar na Monik. Isfrustrirana, bubuljičava tinejdžerka sa toliko pirsinga da ne sme da priđe trafo stanici na udaljenost manju od 20 metara, istetovirana kao astečki ratni poglavica sa "namrgođenim" izrazom lica u stilu "sve ću da vas pobijem". Očigledno je da je njenom mozgu rođena hipofiza objavila i krstaški rat i džihad istovremeno, pa šalje armije hormona da unište i poslednji bedem zdravog razuma. Kadar na "dobre roditelje". Mama Klara plače, a tata Robert drhtavim glasom, sa očima punim suza priča:
Robert: "Monik je, u poslednje vreme, sve dalja od nas, kao da je više ne poznajemo. Ne razgovara sa nama, izlazi do kasno i ne znamo gde ide i sa kim se druži. Ocene u školi su sve gore..."
Monik:(piskavim ,histeričnim glasom) "Šta vas briga. Imam svoja prava da idem gde hoću. Zašto me sputavate? Šta sam vam učinila? MRZIM VAS!!!"
Mama Klara već glasno jeca, a tata Robert nastavlja posle par sekundi...
Robert: "Eto vidite gos'n voditelj. Mi ne znamo šta joj je. Šta da radimo, posavetujte nas?"

A kako bi bilo da joj zalepiš jednu vaspitnu iza uva, zabraniš izlaske i ukineš džeparac sve dok ne skine te pirsinge, počne pristojno da se ponaša i popravi ocene? Radilo je i kod mene i kod mnogo drugih koje poznajem. Moj ćale je od mene napravio čoveka i hvala mu.