Kupio si ga za 350e, iako su tražili 500. Znao si da je krš ali su ti kubici ulivali nadu. Znao si da mnogo troši, al’ si očekivao da ti se brzo isplati.
Rmbačio si po gradilištima dok su ostali su blejali po plažama. Lako je kad tata može da ti pokloni auto ili kad ti matorci ne zakeraju oko ključeva. Ti nisi od te fele. Nagutao si se diklofena jer si osetljiv na cimanje, promaju i ’ladan beton u garaži.
Nisi žalio na eksteriju i interijeru: metalik boja, sajtne, komplet ksenona, maske, spojleri, hromirane brave, nasloni, subwooferi, presvlake, mirisi...
Mukotrpan trud se isplatio.
Tvoje mezimče se prvo čuje, onda vidi i naravno: sve što ima manje od 200g odeće na sebi samo od sebe će padati na prednje sedište.
Zadnjim atomima snage si ga voskirao do ultravisokog sjaja. Udaljene galaksije će videti njegov bljesak tek za 263 svetlosne godine i shvatiće čemu su stremili homo sapiensi : uzalud su budale su zidale piramide i vinule se soliterima do neslućenih visina. Nemaš ti vremena za bacanje, ioanko će crne rupe sve da nas prožderu : daj gas, nek se sad vidi kakav si ti baja! Sad’ se živi.
Voziš prema potrebi. Prvo dan-dva jurcaš po kraju. Sutradan miliš, kao tražiš nešto....predviđeno je da se ribe grabe oko tebe.
Voziš i agresivno. Nemaš ti vremena da blejiš na semaforu. Obiđeš starce, nesposobnjakoviće i ljude bez stila. Povremeno im pokažeš srednji prst. Napsuješ sve pešake koji ne nose miniće. Na otvorenom putu stisneš gas do daske i u glavi ti tutnji od siline tvog ega.
Parkiraš sa stilom. Prilaziš lagano, bacaš oko na retrovizor i kontrolišeš odjek svog auta. Ostaviš ga nonšalantno. Upadljivo. Bezobzirno. Nek’ se vidi iz svakog kafića...
Cica ti je ušla u život bez po muke. Imao si taktiku i za nju. Bespotrebno. Trebala ti je samo lova. Sreća tvoja što si u poslednjem trenutku odustao alarma. Imao si za blejanje po kafićima i taman si mislio da si je ubedio da je muzika u tvom autu veći doživljaj od klubova....
Cica se odjednom ne javlja na mobilni. Živ se jedeš što si joj pre tri dana kupio poslednji Samsung galax...
Kolo sreće se okreće, al’ ne na tvoju stranu. Obrćeš iste telefone, zivkaš iste face, radovi na građevini još traju....
Ležeš rano jer će te ujutru u 5h čekati rasklimatani kombi pored obližnje kafane. Ako stigneš prvi, nećeš morati da se truckaš i smrzavaš u prikolici.
Tvoj auto nije navikao da bleji u garaži.
