Lingvistička sklonost da se u domenu imenica ekonomiše rečima i stvari postave na viši teoretski nivo, u jeziku u kome već za teleće meso kažemo teletina.
(Plaža u Makarskoj, nekih godina)
- Sine, vidi one male tamo... crveni peškir...
- Aha, Duksi, vido sam ih još juče... tri slatke Hrvatice, same na plaži...
- Mislim da im nešto treba, vidiš kako su nekako nedefinisane... na tom crvenom peškiru...
- Aha, treba njima sveže srpske kurčetine!
- To sam i mislio, sine, ajde malo da odšetamo tamo...
(Ustaju. Crveni peškir ima da dobije goste...)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ti si lingvisticka svinja :))))++++++
To to to!:))