Kaže se za ljude koji prate određen obrazac ponašanja. Obično su to najsvetliji i najbriljantniji primerci malograđanstva koji se uvek trude da ispune "norme" društvene i urade ono što se očekuje od njih. Jer to tako treba.
Ima tu raznih primera od lokalnog propalog fudbalera koji se uklopio u ulogu alkosa ispred dragstora do seljaka koji ne zna da rukuje mobilnim jer je po svojim kazivanjima zatucani seljak a u suštini samo se uklopio u ulogu dodeljenu mu od sistema.
Uživljavanje u ulogu je najveći neprijatelj individualnosti i karaktera. I što je najgore ljudi mu se dobrovoljno priklanjaju želeći da se uklope u masu bezličnih, ispraznih i dosandnih. Pripajanjem ovom ili onom stadu ovaca mirno idu na mentalno klanje i isprazno postojanje bez ikakvog ličnog cilja.
Prenošenje ovakvog obrasca ponašanja na svoje potomke kompleksima nastalim kao proizvod neuspeha samo još bolje podmazuje zupčanike mašine koja neumoljivo melje i izbacuje kao u fabrici oblikovane vojnike varošanskog mentaliteta.
Malograđanski perpetuum mobile.
Odlična defka.