Ja sam jako strpljiva i staložena osoba. Sve ja razumem, da ti imaš probleme, da te boli kurac što sam ti pozajmio petsto dinči pre šurnajest dana, da ti se ne žuri sa davanjem ispita, ali ne bih da izgubim onaj miran, jebački stav nedodirljivog, pa te kulturno požurujem. Nešto kao zamena za: ''požuri već jednom, vučeš se sporije od pravde''.
-Pa, dobro, Luiđi, zemljaci smo u ovom belom svetu, ali zaista bi valjalo da mi vratiš onaj dug od pršle godine. Istekli su ti svi rokovi.
-Razumi me, Đakomo, brate moj, ljubim te, nisam u mogućnosti, ali radim na tome. Biće, zaista.
-Sve ja to razumem, čisto da napomenem da bi valjalo da daš pare pre sledećeg meseca, jer ću možda da se naljutim, ti znaš da sam ja dobar čovek i da to ne volim, ali ima da pošaljem nekoga da ti promeni agregatno stanje.
____________________________________________________________________
-Dete, valjalo bi da završiš taj diplomski više, oteg'o si se dve godine.
-Idem, mama, samo polako, ništa se ti ne sekiraj.
-Znaš šta, ne budeš li počeo da donosiš pare, zakidam ti sve finansije. Tako da bi valjalo da završiš. Bez pritiska.
