Prva pomisao kada primetite da vam neko iz porodice uopšte nije zahvalan ili ne ceni neku vaš veliku žrtvu. Vi to obično ignorišete, misleći da će razumeti nakon nekog vremena, ne znajući da se grdno varate. On čekaju na trenutak da vide neku vašu slabost i iskoristi je, taj prokleti autsajder iz vaše porodice koja polako pije krv vašim bližnjima, ostavljajući vas kao glavni plen. Odjednom, pre nego što shvatate šta se desilo dok ste brinuli kako da izdržavate porodicu, oni vas prozvali autsajderom, oni su naučeni nekim drugim ponašanjem i stvarima kojim ih vi nikad ne bi učili. Vreme prolazi, vi starite a oni odrastaju. Vama treba sada više nege, da neko preuzme vašu mučnu borbu jer nemate više snage. Oni vas zapuštaju da se vi razbolite, niste im više bitni, samo ste teret na njihovim leđima. Gubite svoja čula što oni maksimalno koriste, daju vam da pijete i jedete neke stvari iz kanalizacije, pokvarenu hranu i pogrešne lekove. Onda vi polako umirete u sebi, razmišljajući zbog čega ste se borili, mučili, uništavali svoje dostojanstvo i poverenje drugih, čemu sve te prosute kapi znoja i krvi koje su oni samo popili.
