Vaš sin je jedan izuzetan mladić

Интро у разговор психотерапеута са родитељима тинејџера који је направио срање.

Обично служи да се ублажи почетан стрес родитеља и да се исти припреме за касније, ништа мање увијене али далеко конкретније информације о њиховом чеду. Није ли крајње практично и употребљиво – он избачен из школе, на интервенцију социјалног радника привремено одбачена кривична пријава, заплењена позамашна количина зеленила у кућишту компа, дете на које је насрнуо се једва опоравља у Клиничком Центру, морали су да се извињавају и надокнаде узчињену материјалну штету на киоску – а он ипак – тако тврди психолог, ваљда он зна мајку му – један изузетан младић. Дечко неискоришћених потенцијала.

Пуну изузетност овај младић доказује кад скине са курца родитеље и њиховог јебеног терапеута и почне да, онако слободан од школе, друштва и правила, у пуном смислу користи свој потенцијал. Онда ће већ стићи да доврши оног клинца из КЦ-а, са зеленила ће прећи на жуто и наћи му сигурнији штек, песнице ће уступити место нечeму конкретнијем, са киоска на мењачницу или локалну СТР продавницу и на крају отклониће сваку сумњу да је изузетан младић.

Није ли психотерапеут био у праву на самом почетку?