Prva muška sponzoruša zabeležena u srpskim pesmama.
Voleo je lepu,a sirotu,a oženio jedinicu ćerku jednog gazde.
Ovo se kaže za lika kom daš prst, a on bi ruku, daš pare, a on bi novčanik, daš kurac na korišćenje, a on bi da ga nosi kući i da ga ne vraća. Ovo se jednostavno koristi za egoistu koji bi uvek hteo više, i sve, sve mu je malo. Svako društvo ima po jednog Vasu Ladačkog, Vasa je u stanju da popije i pojede sve što je za stolom, jer se plaši da ne bude gladan, on ni sa kim ne želi da deli, a uvek želi da od svih dobije svoje parče, pa je sve samo ne, omiljen lik u društvu.
Prva srpska muška sponzoruša. E, da je bar znao da posluje sa tim vranim konjima.
Dokaz da je u zivotu sve relativno.Prvo je bio siroma pa mu nije valjalo.Posle se udao i izgubio ljubav svog zivota al stekao lovu.Ni to mu nije valjalo pa je svoju glupost gasio radzom.Na kraju balade vrisnula mu jetra od tuge i maligana.
Izraz kojim se opisuje lik koga život nije štedeo.
A: Što je onaj Hatakaran stalno tužan i smoren?
B: Sad ću da ti ispričam...
dva sata posle
A: Au, čoveče, pa on je pravi Vasa Ladački!
Čovek koji personifikuje poslovicu "Život je kučka, a onda umreš".
Muska sponzorusa iz Balaseviceve pjesme
venc’o se sa mirazdzikom
jedinicom, kcerkom nekog gazdeDobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
