Važno je gde se svršotina prizemlji

- Sine, što si ćutljiv, deluješ kao da si viđen za rekonstrukciju u vladi?
- Hm... imalo bi šta da se rekonstruiše u sopstvenom dvorištu... ali, kako da ti kažem, ko da se bavi time, prljav je to poso.
- O čemu pričaš, nejasan si kao ona muška vračara što je okretala prsten, jebem li ga kako se zvaše...
- Uvatio sam Maju kako se kreše sa komšijom.
(Muk).
- Ugh, jebote... uhvatio? Misliš... uvatio? Ono, na jebalu?
- Uvatio, sine, lepo ti kažem, književnim jezikom...
- Aha, dakle... tojest kako: uvatio? Nije mi jasno, ako možeš malo da mi pojasniš, da mi izdetaljišeš...
- Banem ja sinoć u garažu, trebala mi špicasta klješta, da odvrnem sijalično grlo, zapeklo u fasungu, ne moš drukčije da ga vadiš, i vidim nešto se dešava... mrak, vrata otvorena a tamo od Šomijeve bašte bije svetlo, i vidim vrata od njegovog dvorišta u moje dvorište otvorena... priđem, oči mi se privikavaju na mrak, i vidim Majine butine, navaljena na moju tezgu, i neka telesina joj među nogama... dok sam se pribrao, tip se izmigolji, povuče pantalone i zbriše kroz baštu na Šomijev teren. Shvatim: Šomi mi kara ženu. Dovatim prekidač, bljune ono svetlo, Maja zajapurena, namešta suknju, ja je gledam...
- U, bre jebote, kaka situacija...
- Aha... i kažem ja: Šta to radiš, jebote? Ona namešta i kosu, kaže: Tražila sam krastavce. Kisele. Imamo te tegle u garaži, fakat. Ma kažem ja, kaki kiseli krastavci, Majo, jebala si se sa Šomijem, vidim ja kako on tebe već mesecima gleda. Nisam se jebala, tražila sam krastavce. Majo, kažem ja, ne seri, video sam kako on skače kao zec sa tvoje pičke, nisam slep! Nisam se jebala, tražila sam krastavce, uporna ona.
- U, bre, ona ko advokat mafije...
- Tako nekako... ja opet uporan: Jebala si se, ona krastavci pa krastavci. JEBALA SI SE! povisim ja malo glas, neću da se derem, noć je, sve se čuje. Dobro, kaže ona na kraju, jes... jesam se jebala... ali NIJE SVRŠIO U MENE! Zamisli, to mi kaže.
- Pa, jesi razmotrio tu činjenicu?
- Pa, kako da ti kažem: jesam. Pogledam je, ona se uvija predamnom, gleda me ispod oka, znaš kakve oči ima... Nije svršio u tebe? kažem ja. Pa gde je svršio?
- Razumno pitanje...
- Pa tu, kaže Maja, pored... i pokazuje rukom negde po tezgi, po podu, jebem li ga...
- I, šta ti kažeš?
- Pa, kažem: Ajde, Majo, da nađemo te krastavce, pa da zatvaramo vrata. Bilo zaladnelo, znaš, a ja izašao bos, u papučama...
- Pa tako je, sine, važno je gde se svršotina prizemlji, da ne dođe do mešanja DNK iz dva dvorišta, malo li su nam svetski problemi, Sirija, Egipat, Iran... pa još da se razvodimo zbog jednog kresa u garaži. Važno da ste vi hasali krastavce za večeru, i da nam je Maja živa i zdrava!
- Pa jeste, i ja mislim tako...
- Je li, jel ti uvek držiš otključanu tu garažu, mislim... razumeš... bezbednosna situacija, i tako to?