Nikad nema mesto koje može nazvati domom, nigde ne pripada, luta dremajući oslonjen na autobusko okno.
Gleda kako promiču svetla drvenih kućica u selu, gde domaćini sedaju za skromnu večeru koju nikada neće probati, i kako hitaju reflektori velegrada koji ga neće obasjati.
Sam i slobodan. Sa čežnjom u srcu...
