Trenutak kada su materija, prostor, vreme i ostale dimenzije oslobodjeni teško shvatljive i mučne nepostojanosti singulariteta. Ovim imenom jednostavno zovemo dogadjaj kada je nastalo sve ili bar kada je počelo da nastaje SVE, a to SVE je cela Vasiona. Upotrebio sam reči “jednostavno zovemo” ali treba znati da rodjenje Vasione uopšte nije jednostavna stvar. Zapravo toliko je komplikovana da se već oko 100 godina najveći umovi planete upinju da koliko toliko shvate i objasne šta je to veliki prasak.
Najčešće ga, katastrofalno pogršno, zamišljamo kao teraeksploziju ali on to zapravo nije i u stvari sve što mislimo da jeste on nije. Zadivljujuće je kako ovakve stvari pokušavamo da objasnimo nekim nama bliskim pojmovima i pojavama da bi ih već u sledećoj rečenici ponižavajuće srozali i negirali samo da bi na kraju zaključili da to što mislimo da jeste - u stvari nije, jer ne znamo šta jeste. LM, veliki prasak je dogadjaj koji je iz kosmičkog jajeta (singulariteta) proizveo vasionu i bukvalno joj podario dve najvažnije stvari – prostor i vreme, a materiju (barem se tako pretpostavlja) oslobodio singularitetskog ništavila.
U prvim nanosekundama posle velikog praska oslobodjena materija je jurnula ...gde? ... pa to je teško pitanje ... materija nije jurnula ali je na svom “putu” bukvalno počela ne da osvaja nego da STVARA prostor. A što se vremena tiče sa velikim praskom i ono je počelo da postoji, tačnije počelo je da TEČE. Dogodilo se to pre 13,5 milijardni godina, barem tako kažu poslednje procene. Nemojte mnogo verovati u ovu brojku jer je ona za poslednjih 50 godina barem isto toliko puta menjana zahvatajući intervale od 6-13,5 milijardni godina. Velike cifre nema šta, ali kosmički mudraci kažu da su bile najvažnije prve tri minute posle velikog praska. Neverovatno. Vreme koje je potrebno prosečnom Srbinu da opere zube je bilo dovoljno da se formiraju atomi (pretežno vodonika) iz singularitetske “supe”. Sad, kad je vodonik bio tu, pa i prostor i vreme, potrebno je bilo “samo” da se vodonik “malo” zgusne i da nekako “kresne” fuziona reakcija i eto – zasijaše prve zvezde.
Sila velikog praska koja je izgurala materiju/energiju, kreirala prostor i STARTOVALA kosmičku štopericu iz usnulog stanja singulariteta i dan danas tera galaksije da beže jedna od druge i neprekidno se udaljavaju što u našim glavama stvara sliku vasione koja najviše liči na balon koji se naduvava. Ha, pa to bi bilo jako jednostavno za razumevanje da je baš tako. U tom slučaju bi lako primenili ovozemaljsku logiku i zaključili da ako ste u tački A negde u balonu i vidite tačku B na samoj granici (“membrani”) balona i putujuete od tačke A do tačke B veoma lako možete stići do same “membrane” odnosno ruba vasione. Izgleda lako, kao kad iz BG odete do ruba Srbije u SU. E pa da ne bi bilo lako i logično, ali na sreću vrlo zabavno, stvari u kosmičkim dimenzijama izgledaju kao u navedenom primeru.
Pošli ste iz tačke A do pretpostavljenog ruba vasione, odnosno tačke B jer su vas sa Zemlje (tačka A) poslali u najveću misiju kosmologije – da stignete do ruba svemira (tačka B). Stigli ste u tačku B, bogu hvala, živi zdravi i srećni jer ste prvi čovek koji je došao do ruba Vasione. Kod kuće vas čeka velika slava, čak i Nil Armstrong će biti mala beba za vas jer njegov korak na Mesecu je beznačajan u odnosu na vaš vaseljenski korak. A gomilu napaljenih riba koje vas čekaju onako preplanulog (verovatno i sterilnog) od kosmičkog zračenja da i ne pominjem. Pripremate zastavicu koju treba zabosti u rub vasione radi slikanja i prisećate se šala vaših jarana koji su vas na polasku upozoravali da ne gurate mnogo duboko kočić zastavice da ne bi probušili vaseljenski mehur, jer onda možemo svi da iscurimo negde u pičku lepu materinu.
Dok uživate u svim tim lepim mislima primećujete da se nešto čudno dogadja sa instrumentima, podešavate ih, ali oni uporno javljaju neke čudne rezultate. Lupkate ih prstom (kao u filmovima) da se neka kazaljka nije možda zaglavila i očekujete potvrdu da ste “dotakli”, i bukvalno, kraj sveta. Ali kurac, instrumenti su neumoljivi i pokazuju da je tačka B negde u centru vasione, a da je rub vasione u stvari u tački A. Zovete Bajkonur (ono Hjuston je prilicno otrcano) i opisujete situaciju a oni vam odgovaraju da ste se ili zajebali ili vam je zračenje spržilo mozak (a za vaša muda ih baš zaboleše muda) jer njihovi instrumenti pokazuju da je rub vasione u tački B i da ste vi baš tamo gde treba da budete. Bajkonur počinje da slavi, pale se cigarete, bacaju se gomile papira u vazduh kao konfete i svi se ljubakaju. Vama je i dalje sumnjivo, odustajete od Bajkonura i zovete kolegu koji je malo posle vas krenuo prema drugom kraju Vasione u tačku C i on vam javlja da je prema njegovim instrumentima tačka C u centru vasione a da su tačke A i B na rubu vasione.
Pomislite da su svi sišli s’uma, menjate kurs daljeg leta, pronalazite prvu CRVOTOČINU i u stilu kamikaze se strmeknete u nju, da bi posle samo par sekundi izronili iz crvotočine u tačku D koja je naravno po vašim instrumentima opet centru u vasione. Pogadjate, instrumenti sada pokazuju da su tačke A, B i C na samom rubu vasione.
Velika je ovo zajebancija, zar ne. A vi se celo vreme pitate gde je ovde neophodna zabava i toliko cenjena zajebancija.
U nekim srpskim relacijama stvari možemo postaviti i ovako. Recimo da ste pošli iz BG u SU, kada posle dužeg putovanja na sever stignete u SU, pitate staničnog dispečera da li ste stigli u SU, a on vas pogleda kao da ste sišli s’uma i ljubazno vam se obrati rečima: Ne gospodine, SU nije ovde, to je tamo odakle ste pošli u SU, a ako odavde ponovo podjete u SU, opet nećete stići u taj grad, jer baš u vreme kad putujete on će biti ovde gde sam ja dispečer.
I još ovo, junak koji putovao u tačku B se uspešno vratio u tačku A (Zemlja). Dočekan je i slavljen kao heroj mada sliku sa zastavicom na rubu vasione nije napravio. Samo malo posle toga je poludeo. Mislim da je još uvek u ludnici zajedno sa kolegom iz tačke C.
Zabavno, zajebano .... i ludo, zar ne?
Kad na kesi Ariela pise 3+1kg gratis
Na početku kosmos je bio oblika kruga, veličine zrna riže. U neko doba neki kurac se počeo dešavati al je na kraju sve otišlo u pičku materinu i mi smo nastali.
Velika nužda osoba sa dijarejom.
- Kako ste danas?
- Ne pitajte doktore. Svaki put kad odem u WC bude veliki prasak.
- Pijete li tablete?
- Ma kakve tablete, ništa ne pomažu.
na pocetku je bilo jedno veliko niko i nista , a onda je to nista popizdelo i eksplodiralo , a iz njega su se razletele razne lepe sarene i svetlucave stvari !
kao nasa drzava samo sto ova nece nikako vec jednom da eksplodira pa da izadje nesto lepo
Prapočetak, početak svih početaka. Prvo ne beše ništa, a onda taj prasak i sve kreće. Postanak života, bivstvovanje na ovoj planeti, sve radosti i tuge...
- Što si stao?
- Uf, veliki prasak!
- Šta?
- Izgleda puk'o kondom.
- Aaaaa, vadi ga, odmah, brzo!
- Ne znam da l' si svesna, ali to sada nije ni bitno... Pa, kad je već tako, da nastavimo lagano? Mislim da mogu i drugi put.
Prase veće od ostalih prasića, ali nedovoljno veliko da bi se nazivalo svinjom.
Pakovanje Ariela od 9 kila.
Sex za pamćenje.
Večni trenutak božanske ejakulacije.
Teorija po kojoj je na neobjašnjiv način niizčega nastalo nešto.
Akumulirana sjemena tečnost koja pod pravim uglom izlazi napolje u obliku Jeloustonskog gejzira poslije višemjesečne apstinencije od polnih zadovoljstava.
Nije bitna veličina cjevi kroz koju tečnost izlazi, uvjek se dešava brzo uz zaglušujuću buku koja je najsličnija riki jurišnog trobojnog mladog mungosa u doba parenja i mladalačke adolescencije.
Oslobađanje velike energije i nastajanje ovog univerzuma.
U narodu poznatiji kao sudar Vin Dizela i Čaka Norisa. Tom prilikom su nastali i vreme i prostor, da bi ih razdvojili pošto nijedan nije hteo da se pomeri. Danas Vin Dizel traži osvetu.
Jedan od glavnih razloga zbog cega smo ovde.
(na zurci)
Domacin: Zbog cega si ovde?
Uljez: Zbog Velikog praska, Adama i Eve, Evolucije...
Trenutak u kome je mast otisla u propast.
Sledeci jednako tragican trenutak u istoriji univeruma je nastanak covecanstva.
Ako ste vernik, ne znači da ova definicija nije namenjena za vas, Veliki prasak nikada nije bio dokaz da Bog nije stvorio svemir ili da on uopšte postoji, ja iako sam astronom čvrsto verujem u Boga, ova definicija samim tim ne dolazi iz usta jednog ateiste, već velokog vernika, zato je svima preporučujem. Znam da ovo nije objašnjenje nečega u "slengu" ali je sigurno svima interesantna tema za diskusiju.
(neko mi je tražio da definišem tamnu materiju, naravno, danas ili sutra kad budem imao vremena i to ću objasniti)
Veliki prasak je događaj koji se po svemu sudeći odigrao pre 13.8 milijardi godina i označava početak svemira kojeg poznajemo. Nema svrhe određivati vreme Velikog praska, jer je iz njega i nastalo vreme. Veliki prasak zapravo i nije nikakav "prasak" ili eksplozija, to je samo ubrzano širenje iz jedne tačke u prostoru, nakon dokaza o Velikom prasku objasniću kako se ovo desilo.
Neki se ne mogu pomiriti sa time da je Veliki prasak činjenica, kao što je zakon gravitacije ili neki drugi zakon u fizici korektan i deluje, tako isto teorija Velikog praska savršeno opisuje sve što danas vidimo, i svi proračuni je neverovatno potkrepljuju.
Najbolji dokazi da se nešto nalik Velikom prasku odigralo su:
- Širenje svemira - ako vidimo da se danas svemir širi, očigledno je da je u nekom trenutku mogao biti skoncentrisan u jednu beskonačno malu tačku, iz koje je počeo da se širi.
- Kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje - ovo zračenje je prvi put detektovano u 20. veku, a danas je potreban običan stari televizor kako bi ga videli. Ovo zračenje je nastalo ubrzo nakon Velikog praska, to je navodni odraz Velikog praska ili nekog događaja u kojem su temperature bile više od milijardu stepeni (što teorija Velikog praska savršeno opisuje). Iz slike mikrotalasnog zračenja možemo da zaključimo kakve su temperature i gustine materije vladale odmah nakon Velikog praska.
- Količina lakih elemenata u svemiru - teorija Velikog praska je predvidela koliko bi danas od prilike trebalo da postoji lakih elemenata u svemiru. Kasnija merenja su se savršeno uklopila u predviđanja.
- Kvazari i radio-galaksije
Teorija Velikog praska glasi (skraćena verzija): Na početku je postojala tačka beskonačno velike gustine i temperature - singularitet. Nije moguće reći "u jednom trenutku" jer tada ni samo vreme nije postojalo, bolje je reći odjednom, kvantna fluktoacija koja je zalutala proizvela je česticu, kao što se to događa u crnoj rupi kada je reč o Hokingovoj radijaciji (meni lično ovaj opis nastanka Velikog praska nije drag, radio sam na njemu godinu dana i nije me ni u šta uverio, ja tvrdim da je više Biće ili Gospod Bog pokrenuo Veliki prasak jer je po meni ne moguće da se toliko nešto uravnato i savršeno dogodi slučajno, imam i dokaze za Boga ali nije sada o tome reč. Zapravo, jedino što nauci nije poznato što se tiče Velikog praska je upravo taj trenutak stvaranja.) Naime, suština je ista, iz te beskonačno male tačke nastalo je sve, iz "ničega", nastalo je nešto. Ništa-u-nešto fenomen nije nepoznat nauci, već sam napisao definiciju Hokingove radijacije , tu možete videti primer nastajanja materije ni iz čega. U prvim milijarditim delovima milijarditog dela sekunde svemir se proširio sa veličine prečnika jednog protona na veličinu prečnika milion Sunčevih sistema (da, toliko neverovatna brzina), a u svemiru je postojala samo jedna fundamentalna sila. Što se svemir više širio, više se i hladio, a iz fundamentalne sile nastale su četiri sile koje i danas imamo u svemiru (za sada je prošla jedna sekunda). Kada je nastala jaka nuklearna sila, napokon su se protoni i neutroni povezali i formirali nukleus. Elektron je pokušavao da uđe u orbitu oko nukleusa, ali zbog prevelike temperature koja je tada vladala, foton bi ga pogodio i tako odaljio od nukleusa. Tek kada je svemir postao dovoljno veliki da temperature postanu normalne, elektron uspeva da uđe u orbitu nukleusa i tako stvori ATOM (prošlo je 380.000 godina od početka svemira). Usvemiru je vladala mračna epoha 400 miliona godina nakon ovoga, dok su se aromi polako spajali. Ujednom trenutku, atomski spoj je bio toliko masivan da je pokrenuta nuklearna fuzija, tako su nastale prve ZVEZDE. Dalji razvoj svemira se previše udaljava od teme, takoda neću dalje ići.
Kako sve ovo znamo?
Istražujemo ovu teoriju na dva načina:
1) Gledanje u svemir - Što dublje gledamo u svemir, gledamo dublje u prošlost, jer svetlosti treba vremena da dodje do nas. Najdalja tačka do koje možemo videti je 13.7 milijardi svelosnih godina, tu dolazimo do granice,380.000 godina od početlka svemira. Dalje od toga ne možemo videti jer je svemir pre toga tako reći neproziran, jer je tek posle 380.000 godija napravljen prvi atom.
2) Akceleratori čestica - Pomoću akceleratora vidimo i dalje od 380.000 godina. Naime mi zapravo ne vidimo, mi doslovno rekonstruišemo uslove koji su tada vladali u svemiru tako što sudarima čestica pri velikim energijama pravimo enormne gustine u prostoru, gustine koje su vladale kada se odvijao Veliki prasak. Najveća gustina koju smo napravili (a napravili smo je u CERN-u u LHC akceleratoru) vladala je kada je svemir bio star 10 na minus 34 sekundi (mnogo mnogo manje od milijarditog dela sekunde) , ali samim tim trenutak Stvaranja nam je nepoznat, za šta ja tvrdim da je odgovoran Gospod Bog.
