Veoma opasan osećaj,najčešće vam se desi u gradu dok ste sa ekipom/devojkom/samim sobom.Prati ga želja da agonija prestane,što se veoma retko dešava.Najčešće se manifestuje oko podneva kad ste obično daleko od kuće i u nemogućnosti da odete na WC šolju (ili školjku čujem da sad i tako zovu).
Naime,Velikonužna kriza nastaje kada ujutru pre odlaženja ne stignete ili ne možete da se ispraznite ali,jebiga,ipak znate šta će biti,i za nekoliko sati nastaje Kriza.
U stvari ona nastaje kada se dan pre toga najedete ko volina,i onda tog istog dana Krize pojedete još više !
Negde u Beogradu :
A:Joj brate kako sam sinoć proždro punjenu jednu i litar soka,a kad sam došo kući pojeo sam jos 5 sendviča...I kakav sam debil jutros sam za veliki pojeo 2 pice i palačinku..Ubi me stomak...
B:Ma pusti sad to,isprdi se ko čovek i miran si,nego ajmo do Steve čeka nas ispred zgrade.
A: (Znoji se,ne zna koliko još može da idrži) Beži bre idem kući da se is*enjam ko foka !
(Trčeći upada u 16/23/25/32/35/33/43/47/95/96(...) i odlazi)
