Tako stariji ljudi nazivaju one koji su umrli. Ako se upustiš u razmišljanje zašto bi pokojnika trebalo nazivati veselim, nikad nećeš doći do logičnog objašnjenja. Možda ima veze sa onom staračkom patetikom: Blago njemu što je umro, a ja ostah jadna sama da živim.
Baba priča preko telefona:
Sama sam kući po ceo dan. Deca gledaju svoja posla, idu svaki dan u školu, ovi na pos'o. Da mi nije televizora, poludela bi'. A dok je moj veseli Nevenko bio živ, mi smo pili kafu ujutru, pa gledali vesti i one muzičke emisije svako veče...
Pridev koji obično dodaju stariji ljudi pre imena nekog pokojnika kada pričaju o njemu.
- Eee... Moj veseli Stanimir im'o muda k'o pesnice. Al' džabe, razboli se i umre.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.