Tako stariji ljudi nazivaju one koji su umrli. Ako se upustiš u razmišljanje zašto bi pokojnika trebalo nazivati veselim, nikad nećeš doći do logičnog objašnjenja. Možda ima veze sa onom staračkom patetikom: Blago njemu što je umro, a ja ostah jadna sama da živim.
Baba priča preko telefona:
Sama sam kući po ceo dan. Deca gledaju svoja posla, idu svaki dan u školu, ovi na pos'o. Da mi nije televizora, poludela bi'. A dok je moj veseli Nevenko bio živ, mi smo pili kafu ujutru, pa gledali vesti i one muzičke emisije svako veče...
Pridev koji obično dodaju stariji ljudi pre imena nekog pokojnika kada pričaju o njemu.
- Eee... Moj veseli Stanimir im'o muda k'o pesnice. Al' džabe, razboli se i umre.
