Ljudi pamte loše trenutke, nekad dane, a ja više ni godine ne brojim. Sve one sitnice, sve ono što je vredelo, kao da mi je neka tuđa ruka pokrala. Samo osetim u grudima, kako se nešto nadima i plače, kako me nešto zove, a ne znam ni gde, ni kamo. Kao da svima više značim, nego sebi, a bogami, ni kod drugih nisam na nekoj ceni. Al ne prekidajte slavlje, zbog čoveka koji se nikad nije srećan nasmejao. Veselite se, al ostavite mene.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
idi u kurac,opet počinješ...+
idi bre u 3 lepe....
+
nije do mene, da ti vidiš kakav sam ja zadnji poster izbacio, sve će ti biti jasno :/