Iliti vezni igrač, u narodu poznatiji pod arhaizmom navodadžija. Baš kao i u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i ovom čoveku je osnovni zadatak da svojom kreativnošću i lukavošću poveže dve strane, da ih spoji kako bi cela akcija imala smisla i urodila plodom.
Nekada, u ono vreme su glavni i nenadjebivi veznjaci bile babe. Promućurne tračare koje su doktoriravši na lokalnom "Rekla-kazala" univerzitetu i dugogodišnjom praksom postale namazane svim mastima. Kako se vreme menjalo, veznjaci su se pojavljivali i u vidu muškaraca sa ništa manjim sposobnostima i efikasnošću uparivanja dvoje mladih. Ili starijih.
:Razgovor sa potencijalnim mladoženjom:
- Slušaj me dobro, vreme ti je burazeru, nema više šta da čekaš. Devojka je iz domaćinske kuće, lepa, malo punija, šta će ti brate neki štiglić da ti izdahne u krevetu kad legneš na nju, a i treba decu da ti rađa, razumeš me o čemu ti pričam? Majka joj isto mlada, otac fin čovek, razuman, deda sticao dok je moglo i stek'o veliki kapital. Neće, ja milsim, loše da ti bude ako se uglaviš. Ljudi nemaju više dece, sve će vama da ostane. Poslušaj ti mene pa da se mi malo veselimo tamo kad dođe jesen.Istina: Debela krmača i niko drugi je neće. Keva bila seoska radodajka i ostala trudna u šesnaestoj sa ovim tutubanom kojeg su naterali da se ženi da ne priča selo. Deda pokrao pola opštine radivši svojevremeno na nekom uticajnom mestu. Traže takođe nekog tutubana kojeg će da vrte i ja došo k tebi.
