Vidi kako ja lepo placem!

U drustvu od desetak ljudi, u kome vec svako prica svoju pricu, uveren da je glavni akter dogadjaja, i nikome ne pada na pamet niti da slusa druge niti da njega niko drugi ne slusa, ona pocinje da place, jer je zivot nikada nije mazio, na svakom koraku ocekivale su je teske drame, voljeni joj poklonio samo ruzu, a to je takav klise, jednom recju- svet peopada.
Ona place tako elegantno, suzice se sve trude da ne prestignu jedna drugu, uvezbanim pokretom dva prsta pomera kosu sa cela i brise jednu od suzica, doliva dalje kap po kap u casu, kao da joj je malo. Velicanstvena scena! Ja, razaloscena hladnokrvnoscu muskog sveta na ovaj divan prizor, morah da primetim:
"Jaoj, duso, kako ti lepo places! Sve suzica po suzicu! Mora da si vezbala! Bravo! Pogledajte kako divan prizor! Ja bre kad placem, rovem ko mecka, to ic nije za gledanje! Ajmo aplauz!"