Kada ti neka osoba na netu stvarno ide na živce.
Deo života od kraja plate do kraja meseca
Kako to da na kraju para uvek ostane toliko meseca?
Popularnija nego ikad, to je ta oblast ljudskog interesovanja gde svako moze da bude...ono što hoće. Kad hoće i gde hoće. Nema ograničenja, što na um to na drum. Daje našem malom, i prostorno ograničenom mozgu, beskrajne i bezgranične mogućnosti da ostvari baš ono što ne može u stvarnom životu i to sve bez, takoreći, ikakvog truda. Jer, šta je drugo nego trud, mučenje na neki način, što nas sprečava da budemo ono što nismo. Ako sam debeo, tu je Photoshop, malo se zumira i dotera slika, uvećaju sise kod žena ili medjunožje kod muškarca, i voila, eto nama nove Džesike Albe ili Bred Pita. Pa ko bi odoleo takvim mogućnostima, ko bi se suzdržao da ne proba da sebe uzdigne u neki drugi svet gde je tvoja mašta jedina granica. Ako sam nizak, hoću da budem visok, ako cica ima male grudi, oće velike, ako ima malu guzu, oce malo veću... Sve može da se ispravi, mnogo lakše i jednostavnije nego u pravom životu...Pa ko bi tome odoleo, samo staviš kacigu i...
Ustajem ujutru i predstava počinje...
Gledam sebe kako trčim pored plaže, talasi lupaju o vlažan pesak, čuje se besprekidni šum žuborenja vode koja pravi sitnu maglu koja prelama rane jutarnje zrake sunca i pravi kolaže duginih boja. Vreme je idealno, niti pretoplo, niti prehladno, vlažnost je idealna, sve je na svom top setovanju takoreći... Trčiš, gledaš oko sebe još par ostalih ranoranilaca koji su izašli da protegnu svoje noge u rane jutarnje sate, prolazi pored tebe sisata nabrekla ženka, nasmešiš se, i ona se tebi nasmeši i pogleda u zemlju dok nastavlja da trči... Okrećeš se, moraš da proveriš kakvu guzu ima i nisi nimalo razočaran što pokazuje i kez od uva do uva na tvom licu.... Nastavljaš, skrećeš sa plaže, ulaziš u mali šumarak, povetarac pirka i šumovi lišća se osećaju u svakom deliću tvog tela, to je ta muzika za tvoje uši koja te odmara, koja te drži non stop nasmejanog... Miris cveća eukaliptusa ti žari nos i pojačava osećaj skladne i predivne nirvane u kojoj se nalaziš... Osećaš i hladan povetarac na svojoj koži koji je upravo krenuo da ćarlija, blaga jeza ti prodje kroz telo, žmarci se jave i pojačaju trenutno ushićenje...smešak ti se širi na licu. Još jedna cica, sa skladnim peticama nailazi, u svom tom ushićenju, zastaješ polako, stavljaš joj do znanja da hoćete da pričate, vidiš da i ona posustaje polako, usporava... Još više si se ozario, stali ste, smeškate se jedno drugom, pružaš ruku da se pozdraviš, ona takođe... Dodir dva vrela tela, vlažna i ushićena, ti prolazi kroz misli dok gledaš kako se zdravite, ne oklevaš, nećeš ništa da čekaš i da prepustiš slučaju, lagano krećeš prema njoj, tvoje usne ka njenim se približavaju, usporavaš sve više i više kako si joj bliži, na par centimetara ste, toliko blizu da možeš da osetiš njen vreli dah na tvom licu, stežeš joj ruku sve više i....KLIK...
-Ajde Živorade izlaz' iz tog WC-a pizda ti materina virtualna i skidaj tu kacigu, šta si se u'vatio za tu slavinu i stego je ko siroma' napolitanku...Pogledaj bre kako si ispljuv'o ogledalo...Izlazi odatle, treba da pišam, a možda ću i da serem... Na pos'o treba da krenemo uskoro, opet kasnimo...
