Radnja se uglavnom dešava u nekoj Afričkoj državi ( Bocuana, Lesoto , Zimbabve ) .
Lik beži kroz šumu,i naidje na ogroman kanjon, a preko njega se može preći naravno samo uz pomoć nekog visećeg mostića, koji samo što se ne sruši.
Lik polako kreće, ide , lagano , uskoro stiže do polovine mosta, ali staje na trulu dasku i most počinje da puca. Lik se usere, i normalno krene da trči na drugu stranu, ali most nije i zdržao, te se prepolovio na dva dela, jedan deo završio je u pički ( pičci) meterinoj, dok drugi ostaje da visi ( a lik visi na njemu ) .
Lik uspeva da se popne uz stranu koja je ostala da visi i prelazi preko kanjona.
Mislim da se gore navedena radnja desila u oko miliontristaosamdeset filmova, što američkih, što rumunskih....
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
jesta je... +
Al zaboravio si da dok se penje uz to sto je ostalo od mosta,na njega puca ceo garznizon vojke,koji su tolko napaljeni ko kad pijani seljaci love vepra,i niko ga na njegovu srecu ne pogadja :) +