Vivisekcija

Slavomir: Milivoje, mnogo sam srećan što su me prebacili na ovo tvoje odeljenje. Kad vidim onu novu sestru, odma mi krv procirkuliše kroz vene, uzburkam se sav.
Milivoje: Uh, uništi me ova katarakta, džigericu mi ogloda. Pričaj mi, pričaj mi Slavomire brate moj, kako ona izgleda?
Slavomir: Dobrostojeća, ne ko ove današnje čačkalice. To je ona što miriše na sveže pecivo kad prođe hodnikom. Crvenokosa, pa rumena, pa zdrava i stamena ko medved, ma u zubima da nas nosi obojicu, sva pršti. Ručerde sve se prelivaju, taman da te dovati kičmu da ti precvikuje na pola. Pa butke dve debele glavu da ti smrska ko orahče. A guzicu što ima, jedva joj stane u kombinezon. Dojke ko granitne, veće nego tvoja glava. Pa kad dođe injekciju da mi šibne, pa me stavi u krevet, pa mi podvije spavaćicu, pa mi zabije onu iglu u kosku da je osetim, a ja živ nisam šta bi joj radio. Ama procvetam kad je vidim, života mi. Iju Milivoje, pa šta je to Milivoje, šta to radiš? Pa ti imaš moć ??????
Milivoje: Ne staj Slavomire brate moj, pričajj mi, pričajjjj miiii aaaaaahhh !!!